НЕКИ АСПЕКТИ ЕНЕРГЕТСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Бранко Крга

Сажетак

Вековима је човек оптерећен потребом да обезбеди довољно енергената за свој живот и  породицу, а касније за предузеће, па и државу. Са смањивањем енергената и повећаним потребама за њима, појављује се проблем енергетске безбедности. Енергетска безбедност има два аспекта: прво, то је једноставна потреба да се обезбеди довољна количина  енергената, односно, да се не испољава проблем њихове доступности онима којима су потребни; и друго, последњих деценија јавља се проблем како да се разни извори, путеви дотура, складиштења и места коришћења обезбеде од разних облика угрожавања. Врсте енергената су се мењале под утицајем два чиниоца. Прво, то је била њихова доступност. Тако се тврди да су у 19. веку дрво и угаљ представљали главне изворе енергије, у 20. веку то је била нафта, а у 21. веку, по свему судећи, најзначајнији енергент биће природни гас. Друго, то су нове технологије. С једне стране, нове технологије омогућавају приступ енергентима на различитим местима, као што је дно мора, замрзнути простори (Арктик и др.).  С друге стране, савремене технологије омогућавају потпуно нове изворе енергије, као што је нуклеарна енергија (на бази фисије и фузије), затим ту су разни облици коришћења сунчане енергије, енергије ветра, подземних вода и др. Исто тако, нове технологије битно смањују потребе за енергентима по разним јединицама (производња, аутомобили, авиони и др.).Без обзора на све ове нове приступе енергентима, нема сумње да енергетска безбедност има више аспеката, од којих ће се за ову прилику пажња обратити на три: (1)  обезбеђивање довољних количина енергената; (2) коришћење енергената као геополитичког и геостратегијског фактора; и (3)  безбедност постојећих и потенцијалних енергетских објеката Републике Србије.

Референце

1. Аврамов, С: Безбедност у 21. веку, ВИЗ, Београд, 2001.
2. Бајагић, М: „Нови концепт безбедности: сарадња у безбедности“, Безбедност, број 6, МУП РС, Београд, 2004.
3. Вујаклија, М: Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1992.
4. Гаћиновић, Р: Тероризам, Драслар, Београд, 2005.
5. Гаћиновић, Р: Антитероризам, Драслар партнер, Београд, 2006.
6. Драгишић, З: Систем националне безбедности Републике Србије, ФБ, Београд, 2011.
7. Ђорђевић, И: Економске основе безбедности, ФБ, Београд, 2008.
8. Ђукић. С: Руски гас у Европи – од детанта до „Јужног тока“, СГ, Београд, 2011.
9. Закон о Безбедносно – информативној агенцији, СГ, Београд, 2002.
10. Закон о основама уређења служби безбедности, СГ, Београд, 2007.
11. Крга, Б: „Стратегија националне безбедности Републике Србије – кључни проблеми и дилеме“, Зборник радова: Србија – безбедносни и институционални изазови, Институт за политичке студије, Београд, 2009. године.
12. Крга, Б: „Битни чиниоци изградње националне безбедности Републике Србије“, Зборник радова: Србија – изградња националне безбедности, Институт за политичке студије, Београд, 2010. године.
13. Мијалковски, М: „Против-терористичка превенција државе“, Међународни проблеми, Београд, 2007.
14. Савић, А: Национална безбедност, КПА, Београд, 2007.
15. Савић, А. И Машуловић, И: Системи националне безбедности, Факултет за пословни менаџмент, Бар, 2010.
16. Симовић, С: Индустријска шпијунажа и заштита пословне тајне, Графостил, Крагујевац, 2011.
17. Стајић, Љ. и Гаћиновић, Р: Увод у студије безбедности, Драслар партнер, Београд, 2007.
18. Стевановић, О: Безбедносни менаџмент, КПА, Београд, 2012.
19. Стратегија националне безбедности Републике Србије, СГ, Београд, 2009.
20. Стратегија одбране Републике Србије, СГ, Београд, 2009.
21. Устав Републике Србије, ЦГ, Београд, 2006.