ДОПРИНОС НАУКЕ ИЗГРАДЊИ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Радослав Гаћиновић

Сажетак

Сам појам безбедности је вема комплексан и сложен друштвени феномен. Кроз историју под појмом безбедности су се подразумевали разни садржаји. Етимолошки посматрано, израз безбедност потиче од латинске речи securutas – atis, што значи безбедност, одсуство, опасност, извесност, самопоуздање, неусташивост, заштићеност (securus лат. – сигуран, безбедан, поуздан, неустаршив, уверен, сталан, чврст, одан, истинит, итд.). Назначени термин је послужио као фундамент за употребу у теоретском изучавању проблема безбедности у многим земљама. Тако да се у енглеском језику користе два израза: security и safety. Термин security се користи у смислу “националне безбедности” (secure – сигуран, осигурати) – national security, што имплицира остварење и чување државног националног интереса, док термин safety означава способност деловања, како не би дошло до непожељне безбедносне ситуације, или таквих прилика које могу угрозити и безбедносне импликације. Тумачењем безбедности као истинске људске вредности, потребе и интереса, долазимо до слободе као најузвишенијег идеала и универзалне одреднице савременог развоја човека. Тако схваћена слобода, још од античке Грчке подразумева политичко право грађана да одлучују о свим јавним питањима, а самим тим о питањима из области безбедности. Дакле, национална безбедност је појам са вишеструким значењем. У најопштијем смислу подразумева слободу од страха, претњи и физичког насиља над становништвом, односно грађанима једне државе. Међутим, национална безбедност укључује и политичке, економске, моралне, социјалне, културне, идеолошке и нормативне елементе, што је одувек отежавало њену прецизну дефиницију.

Референце

1. Aldrich R. J., Dangerous Liaisons Post-Sptember 11 Intelligence Alliances, Harvard International Review Vol. XXIV, No. 3, fall 2002.
2. Andrew Christopher, For the President`s Eyes Only: Secret Intelligence and the American Presidency from Washington to Bush, New York, Harper Collins, 1995.
3. Amos J. A., Taylor J.W. Jr., Mararr J.M. (eds), American National Security (Fifth Edition), John Hopkins University, Press Baltimore, 1999.
4. Аврамов, Смиља: Безбедност у 21. веку – Научна изграђеност и чиниоци војне стартегије, Зборник радова, Институт ратне вештине, Београд, 2001.
5. Видојевић, З., “Глобализација као неминовност, потчињавање и шанса”, Зборник – Глобализација и транзиција, Институт друштвених наука Београд, 2001.
6. Goddis, John Lewis, Surprise, Security, and the American Experience, Cambridge: Harvard University Press, 2004.
7. Маслеш, Р., Теорије и системи сигурности, Магистрат, Сарајево, 2001.
8. Симић, Д., Наука о безбедности – савремени приступи безбедности, Службени лист СРЈ, Београд, 2002.
9. Стајић Љ. – Гаћиновић Р., Увод у студије безбедности, Драслар партнер, Београд, 2007.
10. Гаћиновић, Радослав, Безбедносна функција државе, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
11. Гаћиновић, Радослав, „Класификација безбедности“, Наука-Безбедност-полиција, КПА, Београд, бр. 2/2007.
12. Гаћиновић, Радослав, „Безбедност као научна дисциплина“, Безбедност, Београд, бр. 1-2/2008.