У ПОТРАЗИ ЗА СИГУРНОШЋУ

Мирослав Бркић

Марко Д. Милановић

Сажетак

Према Конвенцији о правима особа са инвалидитетом прописана су једнака права на запошљавање свим особама са инвалидитетом, што захтева велике промене у политикама запошљавања ове популације свуда у свету. Сврха овог текста је да прикаже проблеме и перспективе, кроз непосредна искуства различитих актера у процесу запошљавања особа са инвалидитетом, како би се боље разумео њихов положаја на тржишту рада. Укључивање особа са инвалидитетом у радни процес отежава дугогодишња искљученост из друштва, те велики број њих нема довољне специфичне и неспецифичне компетенције да се укључи у тржиште рада. Недовољна приступачност ресурса заједнице, а посебно превоза за особе којима је потребна подршке у кретању, значајно утиче на ограничене могућност за запошљавање. Негативни ставови и неадекватан приступ информацијама доводе до тога да послодавци законске могућности доживљавају као додатни намет, а не као подстицајне мере. Посебан проблем огледа се у чињеници да је јавни сектор најазступљенији послодавац особама са инвалидитетом, док су актуелно врло ограничене могућности новог запошљавања.

Референце

1. Закон о изменама и допунама Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, Службени гласник РС, број 36/09.
2. Закон о потрврђивању конвенције УН о правима особа са инвалидитетом, Службени гласник РС – Међународни уговори, број 42/2009
3. Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са са инвалидитетом, Службени гласник РС, број 39/09.
4. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом Србије, Службени гласник Републике Србије, бр 33/06.
5. Извештај о положају особа са инвалидитетом у Србији. Београд: Центар за самостални живот инвалида, 2007.
6. Марковић М. Милан: Особе са инвалидитетом у Србији, Републички завод за статистику, 2011.