КОНКОРДАТ – МЕЂУНАРОДНИ УГОВОР ИЛИ ПОЛИТИЧКА АКЦИЈА

Бранко Надовеза

Сажетак

Током постојања конкордата увек се постављало питате да ли је реч о специфичном међународном уго­вору и предмету међународног јавног права или политичкој акцији Ватикана и Римокатоличке цркве према сувереним државама а нарочито према православљу и словенству.

Референце

1. Војновић, Лујо, Конкордат са Св. Столицом и наше национално питате, Загреб 1923.
2. Жупан Алојзије, Католичка црква – историјат, врећење и њен задатак, Јубиларни зборник живота и рада Срба, Хрвата и Словенаца 1918-1928, II део, Београд, 1929.
3. Драгићевић, Ристо, Уговор Свете Столице с Књажевином Црном Гором 1886. године, “Записи”, год. XIII, књ. XXIV, Цетиње, 1940.
4. Збирка Конкордата, Београд 1934, стр. 67.
5. Епископ Платон, И опет о конкордату, Сремски Карловци, 1937.
6. Илешић, Фрањо, Конкордат измедју Пољске и Ватикана, Нови жи­вот, Београд, 1925.
7. Илић, Михаило, Пред конкордатом, Београд 1937, стр. 6.
8. Јовановић, М. Јован, Србија и Ватикан 1878-1912, Гласник Српске православне Патријаршије, С. Карловци, 1937.
9. Конкордат и критика конкордата, Београд, 1937.
10. Лановић, Михаило, Конкордат Југославије с Ватиканом, Београд 1925.
11. Ловрић, Едо, Вриједности Конкордата у Хрватској и Славонији прије и након слома Аустро-Угарске, Загреб, 1921.
12. Милошевић, Срета, Један проблем о основи компетенције и односу државе и цркве у вези са конкордатом, Лесковац, 1937.
13. Миљуш, Бранко, Споразум 1939. године, Виндзор, 1957.
14. Петровић, Марко, Предговори о конкордату Краљевине СХС и Свете Столице, „Српске органске студије“, год. I бр. 2/1999.
15. Примедбе и приговори на пројекат конкордата између наше државе и Ватиканапарафираног 25.7.1935. год. Београд, 1936.
16. Пројекат Југословенског конкордата и важећи конкордати, Бео­град, 1937.
17. Руварац Д., Аустријски Конкордат и Хрвати, Сремски Карловци, 1902.