Драган Новаковић
ИСЛАМСКА ЕСХАТОЛОГИЈА
Представљено је вишеструко сложено и научној и стручној јавности недовољно познато питање исламске есхатологије. Настојећи да се тај проблем што прецизније и објективније размотри успостављена је одређена временска вертикала на чијем почетку је сахрана као последица смрти и начин на који се обавља тај важни обред. Затим је објашњен берзах као време проведено у гробу до поновног оживљавања током кога се душа одваја од тела и врше предвиђена испитивања. Размотрени су различити велики и мали предзнаци Судњег дана, који треба да подстакну вернике на појачано вршење добрих дела и усклађивање свих сегмената живота са нормама вере. Наговештени догађаји представљају непоновљиву прилику и неверницима да прихватајући исламске истине промене понашање и омогуће спасење. Комплетан процес завршава се Судњим даном обележеним различитим и сложеним искушењима, оживљавањем мртвих, детаљним испитивањем свих дела учињених током земаљског живота и праћеним од анђела, њиховим мерењем на посебној ваги и преласком преко ћуприје, која води у рај или пакао. Величанствени описи рајских уживања и застрашујуће страхоте пакла назначене у Курану, а детаљно развијене у хадисима посланика Мухамеда, на појединачном нивоу представљају стални и универзални подстицај исламским верницима да остану на правом путу, док ситуирањем у глобални контекст треба да допринесу ширењу вере намењене свим људима света и ојачају спремност на додатна прегнућа захтевана од верског или државног вођства.
УСПОСТАВЉАЊЕ ОРГАНИЗАЦИОНОГ ЈЕДИНСТВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 1920. ГОДИНЕ
Представљен је сложени процес успостављања организационог јединства Српске православне цркве после уједињења и обнове Патријаршије. Правилно процењујући да Црква сопственим снагама не може благовремено да формира централна тела и тако на канонски начин отклони раније успостављене разлике између покрајинских цркава, државни органи су кроз две уредбе централизовали управну и судску власт у Патријаршији и утврдили састав и надлежности Светог архијерејског сабора и Синода. Ефикасност државних органа проистекла је и из наговештених уставнихрешења, према којима би признатим верама, на основу раније усвојених и издатих документа, била гарантована равноправност. Неспремност народа у појединим деловима државе да се лиши аутономних права стечених под страном влашћу, успешно је неутралисана позивањем на више циљеве и усаглашеном акцијом државних и црквених органа. Користећи исказивану кооперативност епископата опредељеног да не прихвати промене из којих је произлазило губљење државног статуса Цркве, држава је постепено успостављала контролу над различитим сегментима црквеног живота. Државни контролни механизми често су били на граници кршења канонског поретка, али ту оцену треба посматрати у контексту чињенице да је Црква успешно превладала тешкоће, успоставила ор ганизацију и формирала органе способне да је предводе као целину и преузму одговорност за вршење мисије и деловање у новим условима.
