ПОГЛЕД НА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ РОДНИХ УЛОГА И МОДЕЛА ПОНАШАЊА

Анкица Шобот

Сажетак

Стратешка опредељеност српског друштва ка одрживом развоју имплицира сложеност и међусобну повезаност друштвених и демографских појава и процеса. Фокусирајући се на социо-демографске одлике жена и мушкараца и на родну неравноправност као релевантна питања, рад дотиче један специфичан аспект друштвене димензијe ове развојне агенде. Родна перспектива значи конкретније познавање демо­графских, образовних и економских потенцијалa, као и указивање на нека од питања са којима се суочавају женско и мушко становништво. Стратегија одрживог развоја Србије јасно имплицира политику једнакихмогућности за жене и замушкарце, док је родна равноправност препозната као релевантан сегмент овогразвојног концепта. У складу се таквим приступом, анализирајући из родне перспективе, у раду је скренута пажња на нет аспекте социјалног положаја и квалитета живота становника оба пола, као и на питања релевантна за развој становништва као важног сегмента. Поред тога, издвајајући родну неравноправност као прихваћену вредност и као један од услова одрживог друштвеног и демографског развоја, подвучена је важност овог питања.

Референце

1. Бабовић, Марија, Родне економске неједнакости у компаративно] перспективи, Социолошко удружење Србије и Црне Горе и Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 2010.
2. Благојевић, Марина, Родитељство и фертилитет: Србија деведесетих, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 1997.
3. Благојевић, Марина, Родни барометар друштвени положај и квалитет живота жена и мушкараца. Сажетак истраживања, Асоцијација за женску инициативу, Београд, 2006.
4. Buber, Isabella and Henriette Engelhardt. “Children and Mental Health of Elderly”, http://www.oeaw.ac.at/vid/download/edrp_3_06.pdf.
5. Влада Републике Србије, Србија на свом путу, http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/uploads/documents/Srbija-na-svom-putu-ka-odrzivom-drustvu.pdf, преузето 01.2012.
6. Влада Републике Србије, Путоказ ка одрживом развоју, http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/uploads/knjige/putokaz.pdf, преузето 17.01. 2012.
7. Влада Републике Србије, Национална Стратегија одрживог развоја, http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/uploads/documents/Nacionalnastrategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf.
8. Вуковић, Ана, Потиснуте или самопритајене, Службени гласник, Београд, 2009.
9. Докмановић, Мирјана и сар., Родна равноправност и јавна полити­ка, Женски центар за демократију и људска права. Суботица 2002.
10. Dykstra, Pearl, “Aging and social support”, http://www.nidi.knaw.nl/en/output/2006/blackw-encyclsocio-2006-dykstra.pdf/blackw-encyclsocio-2006dykstra.pdf.
11. Ђурић-Кузмановић, Татjанa, Родност иразвоју Србији: од диригованог неразвоја до транзиције, Будућност, Нови Сад, 2002.
12. European Commision, The life of women and men in Europe, Office for Official Publications of the European Communities, Luxembourg, 2008.
13. International Labour Office, “Global employment trends for women” ILO, Geneva, 2009.
14. Kalmijn, Matthijs, Anneke Loeve and Dorein Manting, “Income dyna­mics in couples and the dissolutionog marriage and cohabitation”, Demography, 1/2007.
15. Кубуровић, Анкица, „Особености родитељства у Србији на крају 20. века, релевантне за репродуктивно понашање“, Социолошки преглед, Социолошко удружење Србије и Црне Горе и Институт за социоло­шка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд, бр. 4/2006.
16. Кубуровић, Анкица, „Родна неравноправност на примеру социо-демографских структура становништва Београда“, Становништво, Центар за демографска истраживања Института друштвених наука и Друштво демографа Србије, Београд, бр. 1/2007.
17. Крстић, Горана и сар., Положај рањивих група на тржишту рада Србије, Програм Уједињених нација за развој, Стандард 2, Београд, 2010.
18. Light, Audrey, ’’Gender differences in the marriage and choabition inco­me premium“, Demography, 2/2004.
19. Mills, Melinda, Letizia Mencarini, Maria Letizia Tanturri and Katia Begall, „Gender equity and fertility intentions in Italy and the Netherlands“, Demographic Research, 1/2008.
20. Мршевић, Зорица, „Квота – изборни систем као начин постизања дескриптивне и сусптанцијалне парламентарне заступљености жена“, Социолошки преглед, Социолошко удружење Србије и Црне Горе и Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд, бр. 1/2007.
21. OECD, Good Practices in the National Sustainable Development Strate­gies of OECD Countries, http://www.oecd.org/dataoecd/58/42/36655769. pdf, preuzeto 19. 01. 2012.
22. Пајванчић-Цизељ, Ана, „Род и развој“, Темида, Виктимолошко дру­штво Србије и „Прометеј“, Београд, бр. 1/2011.
23. Пенев, Горан, „Структура становништва по полу и старости“, у: Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. годи­не (уредник Горан Пенев), Републички завод за статистику Србије, Центар за демографска истраживања Института друштвених наука и Друштво демографа Србије, Београд, 2006.
24. Петровић, Мина, Свакодневни живот у граду и родитељство, Ин­ститут друштвених наука, Друштво демографа Југославије, Београд, 1994.
25. Петровић, Мина, „Брачност становништва“, у: Становништво и домаћинства Србије према попису 1991, Републички завод за статисти­ку Србије, Београд, 1995.
26. Петровић, Мина. „Промене брачности и породичних модела у постсоцијалистичким земљама: закаснела и непотпуна или специфична друга демографска транзиција?“, Становништво, Центар за демо­графска истраживања Института друштвених наука и Друштво де­мографа Србије, Београд бр. 1/2011.
27. Петрушић, Невена, ур., Путеви остваривања родне равнооправности и једнаких могућности од идеје до праксе, Влада Републике Србије, Савет за равноправност полова Београд, 2007.
28. Пешић, Јелена. „Патријархалност на западном Балкану. Компаратив­на анализа вредносних оријентација“, у зборнику: Породице у Србији данас у компаративној перспективи (приредиле Анђелка Милић и Смиљка Томановић), Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 2009.
29. Радивојевић, Биљана, „Смртност и узроци смрти становништва Србије“, Преглед, Република Србија, Београд, бр. 4/2007.
30. Петровић, Ружа, „Брак, породица и морталитет“, Социологија, бр. 3-4/ 1981.
31. Ratner D. Blacke. „Sustainability“ as a Dialogue of Values: Challenges to the Sociology of Development, Sociological Inquiry, 1/2004.
32. Рашевић, Мирјана, Планирање породице као стил живота, Инсти­тут друштвених наука, Центар за демографска истраживања, Београд, 1999.
33. РЗСС, Жене и мушкарци у Србији, Републички завод за статистику Србије, Београд, 2011.
34. Schaffner Goldberg, Gertrude et al., Poor Women in Rich Countries, Uni­versity Press, Oxford, 2010.
35. Станковић, Биљана и Горан Пенев, „Трендови ванбрачних рађања у Србији у другој половини 20. и почетком 21. века у ширем европском контексту“, Становништво, Институт друштвених наука, Центар за демографска истраживања, Београд бр. 1/2010.
36. Стевановић, Радослав, „Мигрантско становништво Србије“, у: Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године (уредник Горан Пенев), Републички завод за статистику Србије, Ценатр за демографска истраживања Института друштвених наука и Друштво демографа Србије, Београд, 2006.
37. Stevens, Candice, “Are Women the Key to Sustainable Development?“, Sustainable Development Insight 3, http://www.bu.edu/pardee/files/2010/04/UNsdkp003fsingle.pdf, preuzeto 01. 2012.
38. Шобот, Анкица, „Родна неравноправност изазов савремене демографије“, Социологија, Социолошко удружење Србије и Црне Горе и Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд, бр. 1/2010.
39. Шобот, Анкица, „Промене структурних карактеристика становништва Србије: разлике између жена и мушкараца“, Социолошки пре­глед, Социолошко друштво Србије, Институт друштвених наука и Институт за социлошка и криминолошка истраживања, Београд, бр. 2/2010.
40. Шобот, Анкица. „Родне образовне карактеристике и реформа образовања у Србији“, Нова српска политичка мисао, Нова српска политичка мисао, Београд, бр. 2/2011.