ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНИ ПРИСТУП НАУКАМА БЕЗБЕДНОСТИ И ОДБРАНЕ

Катарина М. Штрбац

Мирослав Митровић

Сажетак

Савремен приступ наукама безбедности и одбране подразумева праћење, анализу, пројектовање и примену сазнања и резултата ширег спектра наука. Научне области које су заступљене у захтеву мултидисциплинарности крећу се од друштвено-хуманистичких, преко техничких дo медицинских наука. Зашто је неопходно имати мултидисциплинарни приступ? Сваки учесник процеса планирања одбране у функцији имплементације примењених знања из ове сложене друштвене области, мора да у полазне аналитичке осно­ве инкорпорира не само искуствени аспект, већ и да проникне у научну визуру пројектоване и предвидиве будућности у областима које утичу на савремен при­ступ наука одбране. Може се рећи да посебaн ток који утичe на креирање савременог приступа наукама од­бране јестe глобализација са својим дериватима, ге­ополитиком, интернационалним приступом питањима безбедности и одбране као и појава ван институционалних претњи и њихова асиметричност. У раду је представљен део фактора који изазивају сложену интердисциплинарну структуру савремених наука од бране.

Референце

1. Cox, R.W., “Perspektive of Globalization” in ed. Mittelman, J.H., Globalization-critical reflections, Lynne Rienner Publisher inc., London, 1996.
2. Huntington, S.P., The Clash of Civilisation-Remaking of World Or­der, Simon & Schuster, 1996.
3. Lamborn, A.C., „Theoretical and Historical Perspectives on Collecti­ve Security“ in edited by Lepgold, J., Weiss, T.G., Collective Conflict Management and Changing World Politics, State University of New York, New York, 1998.
4. Lepgold, J., Weiss, T.G., ”Collective Conflict Management and Chan­ging World Politics” in edited by Lepgold, J., Weiss, T.G., Collective Conflict Management and Changing World Politics, State University of New York, New York, 1998.
5. Lucarelli, S., Peace And Democracy: The Rediscovered Link The EU, NATO and the European System of Liberal-Democratic Security Com­munities, European University Institute: NATO Euro-Atlantic Partnership Council Individual Research-Fellowships 2000-2002.
6. Martin Hewson, M., Sincler, TJ., “The Emerency of Global Gover­nance Theory” in ed. Martin Hewson, M., Sincler,TJ., Approach to Glo­bal Governance Theory, State University of New York Press, New York, 1999.
7. Mittelman, J.H., “The Dynamics of Globalization” in ed. Mittelman, J.H., Globalization-critical reflections, Lynne Rienner Publisher.inc., London, 1996.
8. Rosenau, N., “Distant Proximities: Dimanics and Dialectics of Glo­balization” in B. Hettne, ed. International Political Economy: Understending Global Disorder, Zed, London, 1995.
9. Rosenau, N., “Governance to the Twenthy-first Cenury” in Global Governance: A Review of Multilaeralism and Interantional Organisati­ons 1, 1995.
10. Нај, Џ., Како резумети међународне односе, Стубови културе, Београд, 2006.
11. Печујлић, М., Глобализација – два света, Гутембергова галаксија, Београд, 2002.
12. Defence transformation in Europe: evolving Military roles, edited by Timothy Edmunds, University of Bristol, UK and Marjan Malešič Uni­versity of Ljubljana, Slovenia, IOS Press, 2008.
13. Handbook of Defense Economics, 2, edited by Todd Sandler and Keith Hartley, 2007, Elsevier B.V.
14. Terriff T., Croft S., James L., Morgan M. “Security Studies Today” Polity Press, Cambridge, 2006.
15. Стојановић, Ђ. и Штрбац, К. „Глобалне безбедносне трансформације: експланаторни потенцијал савремених приступа међународној безбедности“, Српска политичка мисао, год. XVI, вол. 26, бр. 4, 2009, стр. 201-226.