КРАТКИ ОСВРТ НА ИСТОРИЈАТ МОДЕРНОГ РАЗВОЈА ИДЕЈЕ И ПРАКСЕ ГРАЂАНСКЕ НЕПОСЛУШНОСТИ

Др Александра Мировић Јанковић

Сажетак

Ауторка у чланку настоји да кроз тзв. друштвену историју, користећи првенствено, дакле, један историжски приступ и генетичку методу, покаже развојни пут модерне идеје и праксе грађанске непослушности. Увид у историју модерног развоја грађанске непослу­шности омогућава пре свега свеобухватно сагледавање генезе овог специфичног природног права грађана које је, у случају наступања одређених околности везаних за озбиљну кризу легитимности власти, истовремено и њихова природна дужност. Али, поред тога, такав увид је, како ауторка истиче, важан јер допри­носи и правилном разумевању природе, значаја, улоге и сврхе овог типа ванинституционалног деловања. Наиме, спознаја демократских капацитета праксе грађанске непослушности и њеног могућег доприноса важној функцији које цивилно друштво и његови субјекти имају у процесу доношења политичких одлука и креирању јавне политике, односно у процесу ревизије и иновирања права и политике и редизајнирања друштвених и политичких институција, постаје потпуна само ако се имају у виду и неки конкретни, историјски и савремени, примери успешне примене такве праксе, који су имали тако значајне ефекте да су допринели цивилизацијским помацима у развоју појединих поли­тичких система. Стога је, како се у тексту наводи, и у случају Србије и њене демократске консолидације, тј. јачања демократских и националних капацитета њених друштвених, цивилнодруштвених и политичких институција, а у контексту савремених глобализацијских и, посебно, интеграционих процеса којима она тежи, важно не само разумети значај корективне и пројективно-иновативне функције легитимне грађанске непослушности, него и рачунати с њима.

Референце

1. Caplan, Bryan, “Nonviolent resistance: Theory and history”, Humane Studies Review, вол. 9, бр. 1, лето 1994; интернет: http://www.HSR. disobedience.htm.
2. Carter, Alan, “In defence of radical disobedience”, Journal of Applied Philosophy, 15, No. 1, 1998.
3. Goldstein, Leslie Friedman, “Violence as an instrument for social change: The views of Frederick Douglass”, JSTOR: The Journal of Negro Hi­story, 61, No. 1, 1976; интернет: www.jstor.org/pss/3031533.
4. Habermas, Jürgen, „Грађанска непослушност – тест за демократску правну државу”, Гледишта, тема броја: „Правна држава, људска пра­ва и владавина права”, бр. 10-12, 1989.
5. Habermas, Jürgen, Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu, Napri­jed, Zagreb, 1982.
6. Кин, Џон, Цивилно друштво: Старе слике, нове визије, „Филип Вишњић”, Београд, 2003.
7. King, Martin Luther, Jr., Chaos or Community?, Hodder and Stoughton, London, 1968.
8. Мировић, Александра, „Глобализација: Ризици и могућности“, у: Александра Мировић, Петар Матић, Изазови и парадокси глобализације, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
9. Мировић, Александра, „Грађанска непослушност и приговор савести: Концептуални развој и појмовно разграничење“, Политичка ревија, бр.4/09, ИПС, Београд, 2009.
10. Мировић, Александра, „Грађанска непослушност, право на отпор тиранији и ‘помоћ угроћеној држави’ као механизми заштите и (поновног) успостављања демократског уставног поретка“, Српска политичка мисао, бр. 4/09, ИПС, Београд, 2009.
11. Мировић, Александра Оглед о грађанској непослушности, Службени гласник, Институт за политичке студије, Београд, 2011.
12. Молнар, Александар, Расправа о демократској уставној држави 4: Грађанска непослушност, Самиздат Б92, Београд, 2002.
13. Спасић, Ивана, „Грађанска непослушност”, у: Предраг Крстић (ур.), Критички појмовник цивилног друштва (II), Група 484, Београд, 2004.
14. Walker, Howe Daniel, Henry David Thoreau on the Duty of Civil Disobe­dience, Clarendon Press, Oxford, 1990.
15. Welchman, Jennifer, “Is ecosabotage civil disobedience”, Philosophy and Geography, 4, No. 1, 2001.