ЕФЕКАТ АУТОРИТАРНИХ ТЕНДЕНЦИЈА У СРБИЈИ 90-ИХ ГОДИНА XX ВЕКА

Саша Јованчевић

Сажетак

Све што се збивало у последњој деценији XX века у Србији, наравно, није било случајно, већ у директној зависности од друштвеног карактера друштва у Србији којим су доминирали, пре свега, ауторитарни елементи! Дакле, иако су у српском друштву крајем 80-их го­дина XX века, пред сам пад комунизма, извесни мањински делови интелектуалне елите заиста били довољно демократски оријентисани да поведу Србију правцем даље либерализације, народ је пре могао да разуме и прихвати говор ауторитарних вођа или тачније једног који се својим ауторитарним капацитетом наметао као «једини, прави избор». Живећи скоро пола века у тоталитарном комунистичком политичком режиму, широким народним слојевима је, одједном дата плуралистичка политичка опција са правом слободе речи, удруживања, деловања и политичког избора, те уз то још и тржишна привреда, деловала као застрашујуће бреме шокантно превелике дозе слободе. Незнање владања у таквој констелацији изазвало је страшну напетост, заправо страх од слободе, од сопственог одлучивања и одговорности. По Фрому, са чијим мишљењем се слажем, до својеврсног «бекства од слободе» уз помоћ ауторитарности долази увек кад се индивидуи додели превише слободе за коју још није спремна, са којом још није у стању да се носи. Услед тога се код таквих људи, јавља снажан импулс да напусте свако стремљење ка индивидуалности и поново се утопе у «топлину ауторитарне уљуљканости» живљења по правилима која је у напред поставио неко други. Ово је сигурно један од на­чина на који се може објаснити зашто су мушкарци и жене у Србији почетком 90-их понуђено право избора (увођење политичког плурализма и тржишне привреде), парадоксално, искористили да од њега побегну у “топлину” ауторитарне отуђености. У сваком случају, управо овакав ауторитарни тип личности, израстао на подлози ауторитарног друштвеног карактера, главни је актер у друштвеним збивањима у Србији 90-их.

Референце

1. Adomo, W., Frenkel-Brunswik, E., Levinson, D. J., & Sanford, R. N., The authoritarian personality, New York: Harper and Row, 1950
2. Болчић, Силвано, Тегобе преласка у предузетничко друштво: Социологија транзиције у Србији почетком 90-их, Београд, Институт за Социолошка истраживања Филозофског факултета, 1994.
3. Болчић, Силвано; Благојевић, Марина, Лазић, Младен, Вујовић, Сретен, Милић, Анђелка, Томановић, Смиљка Михаиловић, Друштвене промене и свакодневни живот: Србија почетком 90-их, Београд, Институт за социолошка истраживања факултета, 2002. (II издање)
4. Болчић, Силвано, “Раст приватног сектора и предузетништва у Србији током 90-их” у: Болчић, Силвано (et al.), Србија крајем миленијума: разарање друштва, промене и свакодневни живот, Београд, Ин­ститут за социолошка истраживања Филозофског факултета, 2002.
5. Бабовић, Марија… (et al.), ‘Ај’мо, ‘Ајде, Сви у Шетњу, Београд: Ин­ститут за социолошка истраживања, 1997.
6. Чупић, Чедомир, Политика и зло, Београд: Чигоја, 2001.
7. Фром, Ерих, Ауторитарност и породица, Загреб: Напријед, 1984.
8. Фром, Ерих, Бекство од слободе, Загреб: Напријед, 1984.
9. Фром, Ерих, Човек за себе, Загреб: Напријед, 1984.
10. Фром, Ерих, Здраво друштво, Загреб: Напријед, 1984.
11. Голубовић, Загорка, Кузмановић, Бора, Васовић, Мирјана, Друштвени карактер и друштвене промене у светлу националних сукоба, Бе­оград: Институт за друштвену науку и филозофију, Филип Вишњић, 1995.
12. Голубовић, Загорка, Странпутице демократизације у постсоцијализму, Београд, Библиотека круг, 1999.
13. Голубовић, Загорка, Спасић, Ивана, Павићевић, Ђорђе, Политика и свакодневни живот: Србија 1999-2000, Београд, Институт за филозофију и друштвену теорију, 2003.
14. Јованчевић, Саша, “Ауторитарност као елемент друштвеног карактера и чинилац друштвене интеракције полова” у: Филозофија и дру­штво, XXII-XXIII, Београд, Институт за филозофију и друштвену теорију, 2003.
15. Јовићевић, Миленко, Психологија архетипа мит и стварност, Београд, Војно издавачки завод, 2004.
16. Јунг, Карл Густав, Човек и његови симболи, Београд, Народна књига Алфа, 1996.
17. Константиновић, Радомир, Филозофија Паланке, Београд, Нолит, 1981.
18. Кузмановић, Бора, “Ретрадиционализација политичке културе” у: Фрагменти политичке културе, Београд, Институт за друштвене науке, 1998.
19. Лазић, Младен, прир., Разарање друштва: Југословенско друштво у кризи 90-их, Београд, Филип Вишњић, 1994.
20. Лазић, Младен, “(РЕ)Структуирање друштва у Србији током 90-их” у: Болчић, Силвано … et al., Србија крајем миленијума: Разарање друштва, промене и свакодневни живот, Београд, Институт за социолошка истраживања, 2002.
21. Милић, Анђелка, Чичкарић, Љиљана, Генерација у протесту: социолошки профил учесника студентског протеста 96/97 на Београдском Универзитету, Београд, Институт за социолошка истраживања, 1998.
22. Павловић, Вукашин (едитор), Потиснуто цивилно друштво, Бепград, Еко Центар, 1997.
23. Павловић, Вукашин, Цивилно друштво и демократија, Београд, Чигоја, 2004.
24. Петровић, Небојша, Путеви истраживања ауторитарности, Бео­град, Задужбина Андрејевић, 2001.
25. Петровић, Сретен, Митологија, култура и цивилизација, Београд, Чигоја, Салус, 1995.
26. Рот, Никола, Основи социјалне психологије, Београд, Завод за наставна средства и уџбенике (9. изд.), 1994.
27. Становчић, Војислав, “Ауторитет и ауторитаризам” у: Енциклопедија политиче културе, Београд, Савремена администрација, 1993.
28. Шушњић, Ђуро, “Мит” у: Религија, Београд, Чигоја штампа, , стр. 129-149.
29. Вујовић, Сретен, Град у сенци рата: огледи о граду сиромаштву и сукобима, Београд, Институт за социолошка истраживања, 1997.