СИСТЕМ МЕЂУНАРОДНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА

Драган Јовашевић

Сажетак

После дугог историјског развоја, коначно је у другој половини 20. века инаугурисана нова, најмлађа грана казненог права – међународно кривично право, које се по својој правној природи и карактеристикама налази између националног кривичног права и међународног јавног права задржавајући своју осебујност и самосталност. Основни и најзначајнији појам и институт ове гране права свакако представља међународно кри­вично дело. О појму и садржини међународног кривич­ног дела у правној теорији постоји више различитих гледишта, али се ипак може закључити да се под овим појмом подразумева друштвено опасно, противправно дело виног човека које је прописано као кривично дело и за чијег је учиниоца прописана одређена казна. Из овако одређеног појма међународног кривичног дела произилазе његови основни елементи, а то су: 1) де­ло човека (које обухвата радњу пунолетног лица која се може јавити у три облика као: чињење, нечињење и пропуштање дужног надзора), последицу и узрочни однос), 2) друштвена опасност, 3) противправност, 4) одређеност дела у прописима и 5) виност учинио­ца. Постоји две врсте међународних кривичних дела – у ужем смислу (право или чисто) и у ширем смислу (неправо или мешовито). Најзначајнија су свакако међународна кривична дела у ужем смислу која су управљена на повреду или угрожавање универзалних, општецивилизацијских вредности међународног права и човечности што заправо и представља објект заштите ових кривичних дела. Но, поред међународног кривичног дела правна теорија познаје и кривично де­ло с елементом иностраности (то је свако кривично дело чији је било који елеменат повезан са иностранством) при чему се ова два појма у великој мери подударају, али се ипак и значајно разликују. раду аутор разматра појам и основне елементе међународних кривичних дела.

Референце

1. Alvarez Ј.Е., (1999), “Crimes of States /Crimes of Hate, Lessons from Rwanda”, The Yale Journal of International Law, 24.
   
2. Атанацковић А., (1981), Кривично право, Посебни део, Београд
3. Багињан К.А., (1955), Агресија – тјагчајшее международное пре­ступление к вопросу об определении агресии, Москва
4. Бачић Ф., (1992), “Кривичноправни аспекти рата у Републици Хрватској”, Законитост, Загреб, 5.
5. Врачан С., (2009), “Изнимка посебног казненог дјела у међународном уговору”, Зборник Правног факултета у Загребу, Загреб, 3.
6. Есер У, (2003), “На путу ка Међународном казненом суду: настанак и темељне црте Римског статута”, Хрватски љетопис за казнено пра­во и праксу, Загреб, 1.
7. Грозданић В., Куртовић А., (2001), “Особна одговорност и кривња према Статуту Међународног казненог суда за тешка кршења међународног хуманитарног права на подручју бивше Југославије”, Збор­ник Правног факултета у Ријеци, Ријека, 2.
8. Gutman , Rieff D., (1999), Crimes of war: what the public should know, New York, London
9. Деган В.Ђ., (2003), “Приговори о ненадлежности и недопустивости пред неким међународним судбеним тијелима”, Зборник Правног факултета у Ријеци, Ријека, 3.
10. Деган В.Ђ., (2008), “Злочин геноцида пред међународним кривичним судиштима”, Зборник Правног факултета у Загребу, Загреб, 1-2.
11. Dijk W.M.A., Hovens J.I., (2001), Arresting war criminals, Hague
12. Димитријевић В., Рачић О., Ђерић В., Папић Т., Петровић В., Обрадовић С., (2007), Основи међународног јавног права, Београд
13. Džouns Dž., Pauls S., (2005), Međunarodna krivična praksa, Сарајево
14. Ђурђић В., Јовашевић Д., (2003), Међународно кривично право, Београд
15. Ђурђић В., Јовашевић Д., (2006), Кривично право, Посебни део, Београд
16. Звонарек И., (1997), “Кршење међународног ратног и хуманитарног права од стране агресора тијеком домовинског рата”, Правни вјесник, Осијек, 3-4.
17. Jackson R.H., (1946), The case the nazi war criminals, New York
18. Jonson D.L. (1996), “The International Tribunal for Rwanda”, Internatio­nal Review of Penal Law, 1-2.
19. Јовашевић Д., (2002), Коментар Кривичног закона СР Југославије, Београд
20. Joвашевић Д., (2006), Лексикон кривичног права, Београд
21. Јовашевић Д., (2007), Кривични законик Републике Србије са уводним коментаром, Београд
22. Јосиповић И., (1996), “Правни и политички аспекти настанка Међународног казненог суда за бившу Југославију”, Зборник радова, Хрватска и Уједињени народи, Загреб
23. Јосиповић И., (2000), Хашко имплементацијско казнено право, За­греб
24. Јосиповић И., (2007), Ратни злочини – приручник за праћење суђења, Осијек
25. Лазаревић Љ., (1995), Кривично право, Посебни део, Београд
26. Лукшић Б., (2001), “Genocide and command responsibility”, Зборник Правног факултетау Сплиту, Сплит, 4.
27. Марковић М., (1973), Нирнбершко суђење – примена нових начела у међународном кривичном праву, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2.
28. Maugham V, (1951), UN and war crimes, London
29. Меrle М., (1949), Le proces de Nuremberg et le chatiment des criminels de gurre, Paris
30. Милојевић М., (1994), “Неки правни проблеми међународног кри­вичног судства”, Анали Правног факултета у Београду, Београд, 1-2.
31. Neave А., (1980), Nuremberg: особно свједочанство о суђењу главним нацистичким ратним злочинцима 1945-1946., Загреб
32. Новоселец П., (2004), Опћи дио казненог права, Загреб
33. Петичушић А., (1997), “Systematic rape – a weapon of war in Croatia and Bosna”, Правник, Загреб, 3-4.
34. Prince M., Prince M.A., (1967), UN genocido impuni: L’ Armenocide, Beirut
35. Прљета Љ., (1992), Злочин против човечности и међународног пра­ва, Beograd
36. Радојковић М., (1947), Рат и међународно право, Београд
37. Satzger Н., (2005), Internationales und Europaisches Strafrecht, Baden Baden
38. Сјекавица М., (2002), “Стални међународни казнени суд”, Правник, Загреб, 1.
39. Старчевић М., (2002), Извори међународног хуманитарног права, Београд
40. Сукијасовић М., (1957), “Међународна кривична одговорност за агресију”, Југословенска ревија за међународно право, Београд, 3.
41. Triffterer О., (1997), “Acts of violence and international criminal law”, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, Загреб, 1.
42. Фабијанић Гагро С., (2008), “Промјена квалификације оружаног сукоба”, Зборник Правног факултетау Ријеци, Ријека,
43. Фабијанић Гагро С., (2008), “Заштита особа у немеђународном оружаном сукобу”, Правни вјесник, Осијек,
44. Фабијанић Гагро С., Шкорић М., (2008), “Злочин геноцида у пракси међународних аd hoc трибунала”, Зборник Правног факултета у За­гребу, Загреб, 6.
45. Цигар Н., Мештровић С., (1995), Genocide in Bosnia: the politice of ethnic cleaning, Texas
46. Chalk F., Jonassohn K., (1990), The history and sociology of genocide: analyses and case studies, New Haven, London
47. Colin М., (1996), Le crime contre l’humanite, Eres
48. (1948), Нирнбершка пресуда, Београд
49. Шакић В., Седлар С., Тојчић А., (1993), “Ратни злочини и злочин геноцида у агресији Србије на Републику Хрватску 1991. године”,
50. Друштвена истраживања, Загреб, 2-3.