Изабери језик:
Тема броја

ПОЛИТИКА И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

ДРЖАВА

Сажетак

Држава је историјска категорија која је настала на одређеном ступњу развоја људског друштва, и у том смислу она је једна историјска човекова творевина. Прави смисао значења државе огледа се у томе што је она најважнија политичка установа цивилизованог друштва. Њена основна функција је, од њеног постанка па све до данас, видели смо, опстанак и прогрес дру­штва, путем заштите датог историјски насталог, друштвеног напретка и глобалног усмеравања друштвених процеса. Основна средства државне власти су право, идеологија и монопол физичке силе. Држава користи ова средства да би друштвена заједница, а и она сама могла да опстане и функционише. Због тога се каже да је основно средство државне власти право и на њему заснован монопол силе, којим располаже посебан апарат, хијерархијски устројени, цивилни и војно-полицијских органа. Основни елементи структуре сваке државе: територија, становништво и суверена јавна власт. Свака држава поседује ова три елемента и од оног момента када један, било који од њих, буде доведен у питање, држава је окрњена.

кључне речи:

Референце

    1. Арент, Х. О слободи и ауторитету, Градска библиотека Жарко Зрењанин, Зрењанин, 1995.
    2. Арон, Р. Демократија и тоталитизам, ИК Зоран Стојановић, Нови Сад, 1997.
    3. Бибич, А. Цивилно друштво и политичка држава, Стварност, Загреб, 1990.
    4. Бобио, Н. Либерализам и демократија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
    5. Вајл, Х. Политичка филозофија, Нолит, Београд, 1982.
    6. Вебер, М. Политика као позив, Хрестоматија, Филип Вишњић, Београд, 1988.
    7. Винсент, Е. Природа државе, Хрестоматија, Филип Вишњић, Бео­град 1988.
    8. Ђорђевић, Ј. Политички систем, Савремена администрација, Београд, 1980.
    9. Јовановић, С. Сабрана дела, БИГЗ, Београд, 1990.
    10. Ласки, Х. Политичка граматика, Гоца Кон, Београд, 1928.
    11. Линц, Х. А. Степан, Демократска транзиција и консолидација, Фи­лип Вишњић, Београд, 1998.
    12. Марјановић, Ј. Политичке странке и модерна држава, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1988.
    13. Матић, М. Либерализам, популизам и демократија, Службени лист СРЈ и Институт за политичке студије, Београд, 2002.
    14. Мратовић, В. Проблеми сувремене државе, Напријед, Загреб, 1971.
    15. Нојман, Ф. Демократска и ауторитарна држава, Напријед, Загреб, 1974.
    16. Смаилагић, Н. Хисторија политичких доктрина, Напријед, Загреб, 1990.
    17. Тадић Љ. Наука о политици, БИГЗ, Београд, 1996.
    18. Тасић, Ђ. Проблем оправдања државе, увод у правне науке, Енциклопедија права, Службени лист СРЈ, Београд, 1995.
    19. Хелд, Д. Демократија и глобални поредак, Филип Вишњић, Београд, 1997.
    20. Hinsley, F.H. Суверенитет, Аугуст Цесарец, Загреб, 1992.
    21. Шулце, Х. Држава и нација у европској историји, Филип Вишњић, Београд, 2002.
периодика Политичка ревија 1/2010 УДК: 321.01 115-130