ДРУШТВЕНА СУШТИНА РАТА

Радослав Гаћиновић

Сажетак

У чланку се обрађује друштвена суштина рата, а сам феномен рата се анализира са историјског аспекта и то: у робовласничком друштву, у античко доба, у старом Риму, у феудализму, бужоаско схватање ра­та, схватање рата у комунистичком друштву, као и размевања рата након завршетка ‘’хладног рата’’. Централно питање овог рада је дефинисање и класификација феномена рата као политичког насиља, анализирајући критички теорије о рату најуспешнијих теоретичара, као нпр. Карла Калузевића и Рајта Милса. Уважавајући њихове и многе друге теорије о рату, проблемски се анализира друштвена суштина рата на почетку XXI века. Дакле, из овог чланка се може схватити да је рат друштвени сукоб проузрокован класним, економским и политичким противречностима. Применом војне силе, као посебног облика друштвене моћи, за остваривање интереса, држава користи рат као средство за решавање спорова. Поред оружане борбе, као основног облика испољавања борбене моћи у рату се укључују и други облици отпора (морални, политички, дипломатски, економски, психолошко-пропагандни и други). Рат није изолована појава, рат је организовани облик насиља чији је ин­терес да се уништи противник или да му се наметну одређена решења, иако врло често агресор настоји да прикрије мотиве и намеру.

Референце

1. Мркић Славко, Прелевић Милош, Беговић Анте, Теорија о рату, ВИЗ, Београд, 1978,
2. Карл Клаузевиц, О рату, превод с немачког: Редакција Војног дела, Београд, 1951.
3. Милојко Стојановић, Наука о одбрани, Правни факултет, Београд, 1992.
4. Радомир Лукић, Основи социологије, Универзитет у Београду, 1962,
5. Жан Жак Русо, Друштвени уговор, превео Т. Марковић, Београд, 1949.
6. Смиља Аврамов Миленко Крећа, Међународно јавно право, Службени гласник, Београд, 2007
7. Љубомир Стајић Радослав Гаћиновић, Увод у студије безбедности, Драслар, Београд, 2007
8. Бартелеми Курман и Дарко Рибникар, Асиметрични ратови, НИЦ Војска, Београд, 2003,
9. Сун Цу Ву, Вештина ратовања, мала војна библиотека, Београд, 1952