СОЦИЈАЛНЕ ПОТРЕБЕ И НАЧИН ЊИХОВОГ ЗАДОВОЉАВАЊА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Др Драган Марковић

Сажетак

Људи су одувек заједнички, и обезебеђивали потреб­на животна средства, и задовољавали своје животне потребе. Проширивање и унапређивање привређивања резултирало је прерастањем племенског заједништва у државно заједништво, засновано на задовољавању оних социјалних потреба које се нису могле успешно задовољити унутар породице и племена. До сада су људске потребе толико проширене и унапређене да је за њихово задовољавање и држава постала преуско грло, због чега долази и до њеног прерастања у међународну, односно планетарну заједницу. Тиме се локално заједништво не укида нити се може укинути јер се на њему заснивају сви облици ширег заједништва, као што се на удруживању, добровољном или принудном, појединачних индивидуа заснива сваки облик људског заједништва.

Референце

1. Милан Влатковић, „Изазови локалне самоуправе 1990-2006“, ДО „Локална самоуправа“, Београд, 2006.
2. Јован Ђорђевић, „Локална самоуправа у Југославији“, Савремена администарција, Београд, 1957.
3. „Локална демократија“, Магна Агенда, Београд, 2001.
4. Радивоје Маринковић, „Локална самоуправа“, Институт за политич­ке студије, Београд, 1998.
5. Tullock, „Организација модерне федералне државе“, УЕН Економика, Београд, 1992.
6. „Упоредна искуства локалних самоуправа“, зборник, Магна Агенда, Београд, 2002.