Изабери језик:
Тема броја

ПОЛИТИКА И ИДЕОЛОГИЈА

ОДНОС ФИЛОЛОГИЈЕ И ИДЕОЛОГИЈЕ КОД СРБА

Сажетак

Да није било илиризма и хрватске, штросмајеровско-јагићевске идеје југословенства и сербокроатистике, не би било ни кобног сусрета Срба и Хрвата који се претворио у неспоразум и сукоб, који по својим идеолошким и филолошким последицама траје до данашњих дана. На жалост, поменуту филолошко-идеолошку парадигму прихватили су и кључни српски филолози и идеолози у конституисању југословенске државе, што је резултирало српским духовним, политичким, језичким, етничким, геополитичким, државотворним дисконтинуитетом. Неоснован је став да су два наро­да, Срби и Хрвати, створили исти језик, а остали посебни народи. Још је мање одржив став да су четири народа (Срби, Хрвати, Црногорци и Муслимани односно Бошњаци) били историјски творци једног језика. Хрвати су преузели српски језик, одричући се свог, и на основу језика у Хрвате претворили све Србе римокатолике. Дошло је до поделе једног истог народа – српског народа по линији различитих вера, а не по језику како је то у европској пракси. Јер, промена вере, по европским стандардима, не може довести до промене националности и преименовања језика. Данас се у Босни и Херцеговини бошњачким/босанским језиком означава име језика босанскохерцеговачких муслимана; назив српски језик остављен је босанскохерцеговачким православцима, а босанскохерцеговачким римокатолицима одређен је назив хрватски језик. Тако се не поступа нигде у Европи. У Црној Гори поступили су по угледу на суседе: ако српски језик може да се де­ли на два, зашто не може на три, ако може на три, зашто не би могао на четири. Без обзира на званичне називе ових сепаратизмом насталих држава и њихових језика, у питању је и даље један књижевни језик, српски језик. Српска држава и њене националне институције (САНУ, Матица српска, филолошки факултети…) код европских институција (Савет Европе, ЕУ…) морају да захтевају да тако мора битиуписано у лингвистичку карту Европе.

кључне речи:

Референце

    1. Бојовић Драга, Опет о „преименовању“ (доименовању, разименовању) српског језика у Црној Гори, и још понечему, у: Српско питање и србистика, зборник радова I, приредили Петар Милосављевић/Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
    2. Глас јавности, Фебруар 2009.
    3. Живојиновић Драгољуб, Ватикан и Срби у XX веку, у: Геополитичка стварност Срба, ИГС, Београд, 1997.
    4. Ћосић Добрица, Пишчеви записи (1981-1991), Филип Вишњић, Београд, 2002.
    5. Матић Милан, О српском политичком обрасцу, ИПС, Београд 2000.
    6. Матић Милан, Србија: историјске кризе и демократска реформа, СПМ, 1-4/2003.
    7. Матовић Веселин, Разголићио се стидуљак из заграде, у: Српско питање и србистика, Зборник радова I, приредили Петар Милосављевић/Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
    8. Матовић Веселин, Не може се ријека кроз дудук натјерати, у: Српско питање и србистика, Зборник радова I, приредили Петар Милосављевић/Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
    9. Милосављевић Петар, Идеје југословенства и српска мисао, Књиготворница Логос, Ваљево, 2007.
    10. Милосављевић Петар, Увод у србистику, Требник, Београд, 2003.
    11. Милосављевић Петар, Идентитет и преименовања српског језика, у: Србија – политички и институционални изазови, Зборник радова, Приредили Момчило Суботић/Живојин Ђурић, ИПС, Београд, 2008.
    12. Милосављевић Петар, Српско питање и србистика, Логос, Бачка Паланка-Књиготворница Логос, Ваљево, 2007.
    13. Милосављевић Петар/ Суботић Момчило, приредили Зборник радо­ва: Српско питање и србистикa I, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
    14. Милошевић Зоран, приредио Зборник радова: Русија и Балкан, ИПС, Београд, 2008.
    15. Костић Лазо М., Крађа српског језика, Баден, 1964.
    16. Ковачевић Милош, Српски језик и његове варијанте, у: Српско питање и србистика, Зборник радова I, приредили Петар Милосављевић/ Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
    17. Крестић Василије, Штросмајер – Хрват, Великохрват или Југословен, Гамбит, Јагодина, 2006.
    18. Петрановић Бранко, Србија у Југославији и велике силе, ВИГ, Бео­град, 1993.
    19. Стојановић Јелица, Идентитет и статус српског језика у Црној Гори (некад и сад), у: Српско питање и србистика, Зборник радова I, при­редили Петар Милосављевић/Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
    20. Суботић Момчило, Аустро-Хрватски геополитички пројекат илирства и југословенства, у: Српско питање и србистика, Зборник ра­дова I, приредили Петар Милосављевић/Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
    21. Суботић Момчило, Новија српска политичка историја, ИПС, Београд, 2006.
    22. Суботић Момчило, Српско питање данас, ИПС, Београд, 2008.
    23. Štrosmajer-Rački, Politički spisi, Zagreb, 1971.
    24. Терзић Славенко, О српском политичком и културном регионализму – могућности превазилажења, у: Српски духовни простор, Бања Лука, Српско Сарајево, 1999.
периодика Политичка ревија 1/2009 УДК: 811.163.41-2:316.75 67-88