РЕГИОНАЛИЗАМ – БУДУЋНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ?

Др Јелена Тодоровић Лазић

Сажетак

Процеси европске интеграције и регионализације у ве­ликој мери мењају традиционални концепт националне државе. Може се уочити двоструко померање вла­сти са нивоа националне државе: на супра-национални ниво (ниво европских институција) и суб-национални ниво (ниво региона). Иако се највећа моћ у процесу доношења одлука на европском нивоу још увек налази у рукама националних држава, приметно је ојачана улога коју у њему имају европске институције и региони. Након усвајања Уговора о Европској унији на основу кога је формиран Комитет региона (1992.) као институционализовани облик представљања регионалних структура, неки аутори су изнели тезу да ће „Европа региона” заменити Европу држава у будућности. Циљ овог рада јесте да се одговори на следећа питања: каква je природа региона у оквиру Европске уније, узимајући у обзир њихову нехомогеност у погледу величине, уставних овлашћења, економске развијености; на који начин се региони повезују; колики je утицај региона на процес доношења одлука; колико је остварена идеја „Европе региона” и какве су јој пер­спективе.

Референце

1. Слободан Самарџић Европска унија као модел наднационалне заједнице, Институт за европске студије, Београд, 1998.
2. Мирослав Прокопијевић, Европска унија – увод, ЈП Службени гласник, Београд, 2005.
3. Keating and L. Hooghe, “Bypassing the nation-state?“ in Jeremy Ric­hardson, eds., Europen Union – Power and Policy-making, Routledge, London and New York, 2001.
4. Simon Hix, The Political System of the European Union, Macmillan Press LTD, London, 2005.
5. J. Peterson and M.Shacleton, The Insitutions of the European Union, Ox­ford University Press, 2002.
6. http://europa.eu/, 10.11.2008.
7. http://www.cor.europa.eu/, 10.11.2008.