Владимир Т. Мићић
УЛОГА ИНДУСТРИЈЕ У ЕКОНОМСКОМ РАЗВОЈУ СРБИЈЕ
Више од седам деценија индустрија има веома важну улогу у економском развоју Србије. Модел развоја и неефикасна транзиција, посебно приватизација, довели су до превремене деиндустријализације. Транзициони процес у српској индустрији није створио конкурентну структуру, која би могла допринети одрживом економском развоју. Предмет истраживања у овом раду је анализа улоге индустријализације у економском развоју Србије. Циљ истраживања је да оцени развој индустрије, нарочито после 2000. године и укаже на значај ефикаснијег спровођења реиндустријализације за одрживи економски развој, као средства успешне реализације бројних циљева, а у време када процес дигитализације и брзих технолошких иновација у индустрији свакодневно мењају друштвено-економску реалност. У истраживању су коришћене временске серије и компаративна анализа као основни методолошки приступ. С обзиром да је у току Четврта индустријска револуција и да је „Индустрија 4.0“ покретач и носилац конкурентности и одрживог економског развоја, централно истраживачко питање јесте зашто је у Србији неопходно спровести поновну интензивнију реиндустријализацију. Резултати истраживања показују да реиндустријализација треба да резултира структурним променама и технолошки иновативним индустријама. Поред индустријског развоја, то би утицало на раст, запосленост, конкурентност и извоз.
ЕФЕКТИ ТРАНЗИЦИЈЕ И ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ У ДРЖАВАМА БИВШЕ СФРЈ
Пре распада СФРЈ, Србија је по висини ДП-а по глави становника била на нивоу просечних вредности у СФРЈ. Словенија и Хрватска су биле изнад, а БиХ, Црна Гора и Македонија испод нивоа развијености Србије, односно СФРЈ, мерених овим показатељем. Распад заједничке државе и познати догађаји из последње деценије XX века су различито утицали на развој нових самосталних земаља. Неке су имале већу, а неке мању штету, док је Србија због увођења санкција и бруталног бомбардовања 1999. године запала у веома дубоку економску, социјалну и друштвену кризу, чије последице још увек осећамо. Србија je са закашњењем ушла у процес транзиције. И поред тога, Србија није пронашла адекватан и дугорочно одржив модел развоја, због чега су разлике у развијености повећане у односу на Словенију и Хрватску, док су остале три државе у много чему стигле и престигле Србију. Крајем 2007. економска криза је најпре захватила САД а потом и већи део света. Супротно од уверења владе а да криза неће погодити Србију, наша земља се од 2009. нашла у вртлогу тешке економске кризе, која још увек траје. Пошто не постоји свеобухватан, јединствен и упоредив индикатор ефеката развоја, у раду ћемо анализирати четрнаест најважнијих показатеља, оцењујући релативно место свих шест држава по успешности развоја у претходној деценији. У периоду од 2001-2010. године Словенија je била најбоље а Србија најлошије рангирана земља. Исто је било и у периоду 2001-2008, док је економска криза најмање погодила Македонију, а највише Црну Гору.
