ОД УЗГАЈАЛИШТА ЗА ЕЛИТУ ДО МАСОВНЕ ПРОИЗВОДЊЕ ВИСОКО ОБРАЗОВАНИХ СТРУЧЊАКА

Ненад Поповић

Горана Ђорић

Сажетак

У тексту се полемише са критикама Болоњског процеса које долазе из редова учених људи, који се свесно и промишљено супротстављају том процесу, инспирисани вредностима које није лако ни једноставно одбацити (вредности класичног хуманистичког образовања). Пример таквог от­пора, изузетно убедљиво и прецизно артикулисаног, je књига Конрада Паула Лисмана “Теорија необразованости: заблуде друштва знања”.

Референце

1. P Liesmann, Teorija neobrazovanosti: zablude društva znanja, Jesenski i Turk. Zagreb, 2008.
2. Max Weber, Science as vocation, 134 (Milsova redakci­ja) Chartrand, 2006.
3. Ј. К. Галбрајт, Нова индустријска држава, Стварност, Загреб.
4. Т. Парсонс, Модерна друштва, Градина, Ниш, 1992.
5. Evan Schofer and John W. Meyer, The World-Wide Expan­sion of Higher Education, Working paper, Center on De­mocracy, Development, and The Rule of Law, Stanford Institute on International Studies, 2005.
6. Горана Ђорић, „Исходи учења и контрола квалитета“, текст припремљен за Водич кроз интерну евалуацију на универзитетима у Србији
   
7. Љ. Трговчевић, Планирана елита, Историјски инситут, Београд, 2003,
8. М. Немањић, На прагу српске интелигенције XIX века, Драслав партнер, Београд, 2008.