СРБИЈА И ЗАПАДНИ БАЛКАН

Бојан Јовановић

Сажетак

Са становишта физичко-географског одређења, евидентно је да се Србија налази на централном подручју Бал­канског полуострва. Taj простор je одређен Моравском долином, а његова западна граница реком Дрином. Такође је нео­спорно дa je миленијумским процесом утврђена историјско-културна и цивилизацијска граница која од Боке Которске, следећи на северу ток Дрине дели источни од западног Балкана. Међутим, политички je ова граница релативизована и померана зависно од моћи утицајне сфере, па је и простор српске државе ситуиран у западни или источни свет. Са таквом тенденцијом се суочавамо и данас, када се територија Србије сврстава у западни Балкан. То одређење потиче од стране Запада и постало је званично након рата који је НАТО пакт покренуо са циљем отимања Србији њене јужне покрајине Косова и Метохије. Србија je некритички прихва­тила то преименовање географске реалности свог подручја као своје самоодређење, заборављајући истину о свом објективном положају и несумњивим предностима које joj je доносио тај положај током историје.

Референце

1. Е. Арвелар, Политичка идеологија византијског цар­ства, “Филип Вишњић”, Београд, 1988.
2. Д. Богдановић, “Свети Сава”, предговор Сабраном списима Светога Саве, Просвета, Српска књижевна за­друга, Београд, 1986.
3. Н. Велимировић, “Изнад Истока и Запада”, Сабрана дела, књ. 5, Српска православна епархија западноевропска, Диселдорф, 1977.
4. Доментијан, Живот светога Саве и Живот Светога Симеона, Просвета, Српска књижевна задруга, Бе­оград, 1988.
5. Ђорђевић, Грчка и српска просвета, Српска краљевска академија, Посебна издања, књ. 6, Философски и филолошки списи, књ. 2, Београд, 1896.
6. Ђ. Јанковић, “Словени у источној Србији у VI и VII столећу”, Археологија источне Србије, Филозофски факултет у Београду, Центар за археолошка истраживања, књ. 18, Београд 1997
7. Ђ. Јанковић, “Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи”, Традиционална култу­ра Срба у Српској крајини и Хрватској, Етнографски музеј, Београд 2006.
8. Б. Јовановић, Српска књига мртвих, Градина, Ниш, 1992.
9. Б. Јовановић, Дух паганског наслеђа, Светови, Нови Сад, 2000.
10. Џ. Мајендорф, Византијско богословље, Каленић, Крагујевац, 1989.
11. Марковић, Србија на Истоку, БИГЗ, Београд, 1973.
12. Д. Оболенски, Византијски комонвелт, Просвета Српска књижевна задруга, Београд, 1991.
13. Д. Оболенски, “Сава српски”, Шест византијских пор­трета, Српска књижевна задруга, Београд, 1991.
14. С. Првовенчани, “Живот Светог Симеона”, Сабрани списи, Просвета, СКЗ, Београд, 1988.
15. Свети Сава, “Житије Светог Симеона Немање”, у Сабрани списи, Просвета, СКЗ, Београд, 1986.
16. Теодосије, “Житије Светога Саве”, у Житија, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1988.
17. С. Ћирковић, “Свети Сава између Истока и Запада”, Свети Сава у српској историји и традицији, Српска академија наука и уметности, Научни скупови књ. 89, Председништво књ. 8, Београд Народни музеј, Краљево, 1988
18. В. Ћоровић, Историја Југославије, Народно дело, Бео­град, 1933.
19. В. Ћоровић, Историја Србије, Imprime, Ниш, 2006.
20. J. Цвијић, Балканско полуострво u јужнословенске земље, основи антропогеографије, Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије, Београд, 1966.
21. А. Шмеман, Света тајна крштења, Митрополија црногорско-приморска, Цетиње, 1991.