ЕКОНОМСКА МИСАО И СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА

Ивица Стојановић

Сажетак

Методи и инструменти економске науке не успевају да објасне циклична кретања привреде и избијања великих економских криза. Шта је у питању? Више економиста је добило Нобелову награду за формулисање многих, врло разрађених и прецизних економетријских метода и модела. Међутим, криза се опет појавила. То је само још један доказ да економија не може да буде „чиста економија“, како су је звали представници лозанске школе економске мисли, одно сно не може да буде искључиво егзактна наука по угледу на физику, хемију итд. Економија јесте наука, али њен карактер, метод и циљ, зависе од изражавања интереса владајућих социјалних група.

Референце

1. John Maynard Keynes, Општа теорија запослености, камате и новца, Београд, “Култура”, 1956.
2. Roger Backhause, Truth andprogress in economic knowledge, Edvard Elgar publishers, 1997.
3. Миомир Јакшић, Глобализација и повлачење државе, зборник Време глобализације ур. Милош Кнежевић, Дом културе ‘’Студентски град’’, Београд, 2003.
4. Lardy, N.R. “China’s Role in the Origin and Response to the Global Recession,” Speeches, Testimony, Papers, Pe­terson Institute for International Economics 12/ 02/2009.
5. Хелд, Д. Демократија и глобални поредак, Бео­град, “Филип Вишњић”, 1997.
6. Dixit, A.K. and J.E Stiglitz. “Monopolistic competition and optimum product diversity,” American Economic Review 67, 1977.
7. Krugman, Р. ’’Increasing returns, monopolistic compe­tition and international trade”, Journal of International Еconomics, 9. 1979.
8. Krugman, P. “How Did Еconomists Get it so Wrong?”, The New York Times, September 6, 2009.
9. Оскар Ковач, „Узроци и могући концепти решавања светске финансијске кризе”, http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uzroci-i-moguci-koncepti-resavanjasvetske-finansijske-krize.html