ОТИМАЊЕ КОСМЕТА У ПРОЦЕСУ РАСРБЉИВАЊА БАЛКАНА

Др Момчило Суботић

Сажетак

Косовску „драму“ треба, превасходно, посматрати кроз визуру промењених геополитичких односа између великих сила и као кључну карику у процесу расрбљивања Балкана, као својеврсне политичке и војне лабораторије и геостратешке претходнице у „походу“ Запада на Исток. Уколико се овако схвати тренутни пораз Срба у борби за „југословенско наслеђе“, лакше ће бити да, уз помоћ својих савезника првенствено ојачале Русије, захтевамо да се на некој новој конференцији праведно и трајно реше сва нерешена, у суштини само замрзнута питања која је произвео „разбираспад“ југословенске државе. Тешко је разумети условљавање Србије да уђе у ЕУ без Косова и Метохије, односно да призна Косово као услов сопственог чланства. Значило би то потпуну неједнакост и неравноправност европских народа и њихових земаља. Јер, на једној страни се Берлински зид руши, а на другој између српског народа подељеног између новонасталих сателитских антисрпских држава подижу нови зидови. На тој основи урушена је Република Српска Крајина, легитимна држава српског народа на свом историјском и етничком простору. Исто тако, врше се експерименти у дејтонској БиХ с недвосмисленим циљем гашењем Републике Српске кроз преобликовање БиХ у унитарну државу. То свакако подразумева, да се у складу с међународним правом и европским стандардима реши и проблем Косова и Метохије, али и српско питање у целини.

Референце

1. Аврамов Смиља, Деструкција Југославије, у: Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црна Гора, Београдски форум за свет равноправних, Београд, 2003.
2. Аврамовић Зоран, Косово и Метохија – да ли је НА­ТО бомбардовањем завршен посао отимања, Српска слободарска мисао, бр. 4, Београд, 2003.
3. Андраши Ј., Право на самоопредељење, Међународна политика, бр. 272-273, Београд, 1961.
4. Булајић Милан, Право на самоопредељење у Друштву народа и УН 1917-1962, Београд, 1963.
5. Влаховић Петар, Становништво Србије у другој половини XX века, Гласник етнографског института, Београд, 1989.
6. Гласјавности, Судар великих сила, Београд, 9. децембар 2009.
7. Димић Љубодраг/ Борозан Ђорђе, Југословенска држава и Албанци, т. I, Уводна студија, Београд, 1998.
8. Живковић Никола, Слика Срба у немачким медијима 1990-2000, у: Велика Србија – истине, заблуде, злоупотребе, уредници: В. Крестић/М. Недић, Српска књижевна задруга, Београд, 2003.
9. Кнежевић Милош, Косово у Србији – Србија у Европи, Национални интерес, бр. 01/2006, ИПС, Београд, 2006.
10. Кнежевић Милош, Изневерена држава, ИПС, Београд, 2007.
11. Краснићи Шкељзен, Самоопредељење Албанаца у ненасиљу – изградња националног идентитета наспрам Срба – сукоб или дијалог, Суботица, 1994.
12. Краснићи М., Нема мира на Балкану без самоопредељења Албанаца, Борба, 16. март, Београд, 1993.
13. Нушић Бранислав, Косово. Опис земље и народа, Про­света, Београд, 1986.
14. Обрадовић Константин, О вредности међународног права данас и вештини његовог коришћења, Међународна политика, бр. 1024, Београд, 1994.
15. Стојковић Момир, прир., Балкански уговорни односи 1876-1918, Београд, 1988.
16. Стојковић Момир, Косово и Метохија у балканским односима, Међународна политика, бр. 1085-1086, Београд, 1999.
17. Суботић Момчило, Право на самоопредељење и „југословенски експеримент“ прва, друга, трећа Југославија, ИПС, Београд, 2004.
18. Суботић Момчило, Новија српска политичка историја, део: Република Српска Крајина у геополитичком кључу, ИПС, Београд, 2006.
19. Суботић Момчило, Продужетак хрватске политике, Политичка ревија, бр. 04/2009, ИПС, Београд, 2009.
20. Суботић Момчило, Република Српска Крајина, Ко­сово и Метохија, Јужна Осетија-Абхазија и улога Русије, Национални интерес, бр. 02/2009, ИПС, Београд, 2009.
21. Ћосић Добрица, Косово, Новости, Београд, 2004.
22. Шушић Славољуб/Терзић Златоје, Од Бриона до Дејтона, Хронологија кризе на простору Југославије 1990-­1995, Београд, 2005.