ЕТНОГЕНЕЗА И БИОСФЕРА – Ново виђење историје и савремености – осврт на дело Лава Гумиљова

Павле Д. Ивић

Сажетак

У раду аутор приказује основна становишта руског мислиоца Лава Гумиљова. Етнос се не може тачно одредити. Иако нема садржајне дефиниције, то не значи да појам етноса није нешто сасвим одређено и несумњиво. Етнос је пре свега у сећањима, понашању и осећањима припадности. Човечанство као најшири појам дели се на суперетносе, етносе и субетносе. Гумиљовљево учење о етносу засновано је на учењу В. Вернадског о биосфери и органској енергији на земљи. Етнос је пре свега природна појава којом друштво и човек не могу много управљати, мање у суперетносу него у субетносу. То је покушај да се живот људских заједница директно повеже и објасни човековим непосредним везама с природним окружењем, пре свега с биосфером, с оним што није условљено друштвеним односима и историјом. Нови ет­нос углавном настаје при контакту два или више етноса, на развалинама претходног етноса. Тај контакт може имати најразличитије облике и последице. Логика етноса не дозвољава да он непосребно настави на достигнућима претходних етноса. Етногенеза, настанак и развој етноса је природна појава. Она је повезана с природним окружењем етноса, географијом, биосфером, биоенергијом, a Гумиљов уводи и појам етносфере. Човек је природно биће и његове везе с природом не могу се ни прекинути, ни потиснути. Нити које повезују човека с природним окружењем нису условљене ни развојем друштва, ни друштвено-економским формацијама.

Референце