АСПЕКТИ ПАЦИФИЗМА У РАДОВИМА КСЕНИЈЕ АТАНАСИЈЕВИЋ

Маринко Лолић

Сажетак

У овом раду аутор разматра филозофско утемељење и кључне аспекте концепције пацифизма у филозофским списима, Ксеније Атанасијевић, најпознатије српске филозофкиње у првој половини XX века. Схватање пацифизма, Ксеније Атанасијевић, анализирано је из херменеутичке перспективе као теоријска и ангажована мисао у историјском контексту, прве половине прошлог века. У том духовноповесном склопу испитују се, не само утицаји различитих филозофских и религијских европских филозофских традиција, већ и место филозофских доктрина Далеког истока, у ауторкином одређењу модерног појма пацифизма.

Аутор настоји да укаже на теоријске мотиве и историјске околности које су Ксенију Атанасијевић подстакле да се дубље позабави филозофским и практичним проблемима пацифистичких доктрина и њиховим местом у развоју културе мира у савременој цивилизацији. У раду се истиче, да је наша ауторка своје схватање, домете и критику пацифизма посведочила и личним ангажманом у феминистичком покрету, супротстављајући се нацистичкој идеологији рата и антисемитизму, које су снажно захватиле европску, филозофску и друштвену сцену после доласка на власт нацистичке партије у Немачкој, тридесетих година прошлог века.

Референце

1. Арон Реjмон, „Различите верзије пацифизма”, Свеске бр. 42-43, Мали Немо, Панчево, 1988, стр. 172-176.
2. Атанасијевић Ксенија, „Превод Кантовог Вечног мира на наш језик“, Српски књижевни гласник, књ. 48, мај – август, Београд, 1936, стр. 627-630.
3. Атанасијевић Ксенија, Етика феминизма, (приредила: Љиљана Вулетић), Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд, 2008.
4. Атанасијевић Ксенија, Етика храбрости, (приредила: Љиљана Вулетић), Жене у црном: Реконструкција Женски фонд: Центар за женске студије, Београд, 2011.
5. Вулетић Љиљана, Живот и мисао Ксеније Атанасијевић, издање ауторке, Београд, 2005.
6. Вулетић Љиљана, „Ксенија Атансијевић: филозофкиња и рат“, у зборнику: Интелектуалци и рат 1939–1947, Зборник радова Десничиних сусрета 2011, (приредили: Драго Роксандић, Ивана Цвијић Јаворина), Филозофски факултет у Загребу, Плејада, Загреб, стр. 233–241.
7. Жуњић Слободан, Историја српске филозофије, друго допуњено издање, Завод за уџбенике, Београд, 2014.
8. Јакшић Милутин, „Пацифизам у наше време“, Летопис матице српске, књ. 355, св. 2. Нови Сад, 1933, стр. 158-161.
9. Јасперс Карл, Сократ, Буда, Конфуције, Исус, Вук Караџић, Београд, 1980.
10. Јеремић Драган, О филозофији код Срба, ΠΛΑΤΩ, Београд, 1997.
11. Кинђић Б. Зоран, „Рат и духовност“ Српска политичка мисао, бр. 1, 2016, стр. 279–306.
12. Кинђић Б. Зоран, „Кантова идеја вечног мира“ Српска политичка мисао, бр. 2, 2016, стр. 61–92.
13. Кучинар Здравко, Из нашег филозофског живота, ΠΛΑΤΩ Books, 2012.
14. Лукач Ђерђ, Разарање ума – пут ирационализма од Шелинга до Хитлера, Култура, Београд, 1966.
15. Недељковић Душан, Наша филозофија у борби за социјализам, Српско филозофско друштво, Београд, 1952.
16. Пандуровић Симо, „Др. Ксенија Атанасијевић“, у: Разговори о књижевности, Дело, књ.II, Београд, 1935.
17. Пандуровић Сима, Разговори о књижевности, књ. III, Београд, 1935.
18. Петровић, Ружица, Филозофија утехе Ксеније Атанасијевић, Пешић и синови, Београд, 2004.
19. Otfried Höffe, „Einleitung : Der Friede – ein vernachlässigtes Ideal“ in: (Hrsg. Otfried Höffe), Zum ewigen Frieden, Akademi Verlag, Berlin, 1995.
20. Oldenberg Hermann, Buddha – njegov život, njegovo učenje, njegova zajednica, Demetra, Zagreb, 2007.