ЕВРОПА И МУЛТИПОЛАРНИ СВЕТ

Др Миша Стојадиновић, директор Института

Сажетак

Србија је на почетку 21. века суочена са многобројним изазовима који се намећу на путу њеног развоја, од којих је један од најважнијих свакако процес међународних интеграција. Посматрање европских интеграција као безалтернативног пројекта доводи Србију у положај да мора да се повинује бескрајној листи захтева које мора да испуни. Имајући ово у виду Србија мора бити свесна да европске интеграције, ма колико биле значајне нису безалтернативне и да она мора бити отворена и за алтернативни пут развоја. У том смислу је разумљива и политика неутралности у међународним односима којом се тренутно руководи наша земља на свом путу ка европским интеграцијама. Том приликом треба нагласити да у јеку евроатланских процеса и сама Европска унија није сигурна у своју позицију на глобалној сцени што такође треба имати на уму приликом позиционирања Србије у процесу међународних интеграција. Како би смо разумели специфичан положај који Европска унија има на глобалној светског сцени неопходно је учинити једну критичку анализу која ће показати колики значај она има на глобалне токове, као и у којој мери она може да представља једног од значајних играча у мултиполарном свету.

Референце

1. Amin Samir, Beyond US hegemony? – Assessing the Prospects for a Multipolar World, Zed Books, New York, 2006.
2. Гаћиновић Радослав, ,,Спречити потапање Србије у Атлантику – Економске интеграције и војна неутралност национални је интерес Србије“, Култура полиса, 2015.
3. Dee Megan, The European Union in a Multipolar World – World Trade, Global Governance and the Case of the WTO, Palgrave Macmillan, New York, 2015.
4. Кнежевић Милош, ,,Мигрантска криза у фокусу демополитике“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2016
5. Лисабонски уговор Европске уније (2007.) – консолидирани текст Уговора о Европској унији (Maastricht, 1992.), консолидирани текст Уговора о функционисању Европске уније (Rim, 1957.), главни уредник хрватског превода Даворин Рудолф, Загреб-Сплит: Зборник завода за знанствени и умјетнички рад, 2009.
6. Радиновић Радослав, ,,Геостратешки положај Републике Србије и опстанак Републике Српске“, Политика националне безбедности, ИПС, бр. 1/2017.
7. Rukavishnikov Vladimir, ,,Choices for Russia: Preserving Inherited Geopolitics Through Emergent Global and European Realities”, Russia – Re-Emerging Great Power, Palgrave Macmillan, New York, 2007.
8. Стојадиновић Миша, ,,Санкције као инструменат спољне политике САД“, Национални интерес, ИПС, Београд, 2/2017.
9. Стојадиновић Миша, Манић Михајло, ,,Сиријска криза – узроци и последице“, (оригинални научни рад), Српска политичка мисао, vol. 56, бр. 2, Институт за политичке студије, Београд, 2017, стр. 153-167.
10. Уредништво, ,,Уз тему броја“, Национални интерес, бр. 1/2016, Институт за политичке студије, Београд.
11. Ferguson Niall, ,,A World without Power”, Foreign Policy, Washingtonpost.Newsweek Interactive, No. 143, Jul.-Aug., 2004.
12. Hamre John J., Foreward in: Zbigniew Brzezinski, ,,The Geostrategic Triad – Living with China, Europe and Russia” CSIS, 2001.
13. Huntington Samuel, ,,The lonely superpower”, Foreign Affairs, 78, 1999.
14. Weber Steven, Naazneen Barma, Matthew Kroenig and Ely Ratner, ,,How Globalization Went Bad“, Foreign Policy, Washingtonpost.Newsweek Interactive, Jan.-Feb. No. 158, 2007.
15. World Values Survey, Интернет адреса: http://www.wvsevsdb.com/wvs/WVSAnalizeQuestion.jsp, талас 2010-2014, приступљено 12.03.2018.