Милица Шкорић

У овом раду, аутори представљају најзначајније домете реформе полиције у Србији, оцењују ниво демократског управљања полицијом, али и изазове и ограничења са којима се ова реформа сусреће. Анализа обухвата период од почетка реформе након 5. октобра 2000. године до данас, а за циљ има да пружи одговор на питање: „колико је успешно спроведена реформа полиције у Србији?”. Користећи петодимензионални модел демократског управљања сектором безбедности, аутори анализирају пет кључних области реформе, подржавајући своје наводе релевантном литературом и истраживањима. Пружајући најпре увид у правни оквир и поштовање људских права од стране полиције, а потом анализирајући ефективност интерне и екстерне контроле, као и постигнут ниво транспарентности и репрезентативности полиције, аутори указују на мањкавости досадашње реформе. У закључку се истиче да је демократско управљање сектором безбедности у пракси наишло на бројне проблеме, те да након више од две деценије реформа полиција није дала очекиване резултате. За демократско управљање полицијом, неопходан је снажан парламент вољан да контролише њен рад, независни државни органи који су у стању да успоставе надзор над деловањем полиције, али и воља унутар МУП-а за репрезентативношћу и благовременом обавештавању јавности о свом раду.

Индонезија је од свог осамостаљења до данас прешла вишедецинијски пут неуспешног усвајања демократских вредности. Ово изискује постављање питања: Колико је Индонезија данас демократизована и шта су препреке овог процеса?Као одговор у овом раду понудићемо географски положај који готово да онемогућава изградњу темеља државности,збогопасности које долазе од земаља у суседству, као и опасности које доносе противници јединствене Индонезије. Поред свих политичких и друштвених разлика, религија подстиче и производи разлике које, можда и највише утичу на политичку и правну праксу земље. Религија је један од главних разлога и ослонаца тежњи немуслиманског дела становништа за сепаратизмом. Иако је држава увела демократске институције и изградила демократски систем, исти није донео очекиване резултате, већ је продубио разлике и конфликте. Кроз анализу садржаја и дескрипцију политичких и друштвених прилика Индонезије дошли смо до закључка да демократизација Индонезије није успела и нема изгледне шансе за повољан резултат, бар док се не реше питања верских и других конфликата, сепаратизма и економских притисака светских сила.

Јавна служба какву данас познајемо заснована је на North-Trevelyan извештају из XIX века који је осудио нестручност службеника као последицу непотизма у Уједињеном Краљевству. Реформе су уследиле у другој половини XIX века и првој половини XX века, а паралелно су САД елиминисале систем плена и замењивале га мерит системом. Према овом систему запошљавање и напредовање у јавној служби зависи од индивидуалних могућности и заслуга. Систем заслуга је створен да осигура праведно и отворено запошљавање и конкуренцију без политичког утицаја или других фактора, попут непотизма, субјективног доживљаја кандидата, итд. Одговор на питање како оцењивање службеника утиче на квалитет јавне управе значајно је јер се показало да различити приступи оцењивању службеника имају различите последице по јавну управу, али и да исти приступи оцењивању дају различите резултате у различитим државама. Због наведеног је неопходно посветити се истраживању процеса оцењивања – од дефинисања услова за његово обављање, до анализе резултата.

Приказ књиге: Милан Влатковић, Зоран Јовановић, УПРАВНИ НАДЗОР, Правни факултет, Универзитет у Крагујевцу, Институт за правне и друштвене науке, Крагујевац, 2016