- Насловна
- Истраживачи
- Јасмин Хоџић
Јасмин Хоџић
Аутор је мастер политиколог, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду

НАЦИЈА И НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА У КОНТЕКСТУ ГЛОБАЛИЗМА И МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМА
Имајући у виду да глобализација и мултикултурализам представљају најозбиљнијег опонента националној држави, у раду се пропитује њихов утицај на ерозију националне државе и трансформацију постојећих образаца друштвено – политичког организовања. Глобализација је на Западу Европе истовремено допринела убрзању интегралистичких процеса, слабљењу националне државе и, услед промене социо-демографске друштвене структуре, увођењу мултикултурализам као оптималног модела суживота са имигрантским групама. На Истоку Европе, након урушавања социјалистичких федерација одвијао се симултани процес друштвено – политичке и институционалне трансформације и разградње националних државa. Као кључни идеолошки опонент глобализацији и мултикултурализму, јавља се национализам који је, своју екстремну менифестност показао у Источној Европи и Балкану почетком 90-тих година 20. века, а након таласа популистичких политика почетком 21. века, доживљава реафирмацију, истовремено отварајући простор за повратак идеји ресуверенизације националних држава уз слабљење глобалистичких концепција. Рад обухвата четири дела, од којих се први односи на кратак историјски приказ мобилизацијске, легитимацијске и еманципаторске улоге национализма у изградњи националне државе. У другом делу се анализира концепт мултикултурализма и његових домета у западним либералним демократијама. У трећем делу се разматра експанзија глобализма до 2000-тих, а након тога, са продором левог и десног популизма, реафирмација идеје ресуверенизације националне државе. У последњем делу се анализирају последице повратка националистичке идеологије и друштвено-политичке трансформације у пост-комунистичким друштвима.

УЛОГА И ЗНАЧАЈ НАЦИОНАЛНИХ САВЕТА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У СРБИЈИ
Један од темељних аспеката на путу изградње демократске и правне државе је поштовање мањинских права. То подразумева постојање, не само правног оквира за њихову заштиту, већ и активну партиципацију припадника националних мањина у јавном животу. Поред политичких партија националних мањина, механизам који омогућава снажну заштиту, већу партиципацију и културну аутономију припадницима националних мањина, свако су и национални савети националних мањина. У раду се анализира улога и значај националних савета националних мањина који представљају темељни ослонац делотворног одлучивања националних мањина о заштити њихових посебности чиме се остварује право на мањинску самоуправу и културну аутономију. У фокус овог рада је анализа уставно-правног положаја националних мањина у Србији, нормативни оквир националних савета, и слабости законског решења. Приказују се изборне процедуре са њеним слабостима, као и разлози снажне политизације националних савета.