Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

ПРОПАГАНДНА МАТРИЦА ГЛОБАЛНИХ МЕДИЈА У ХИБРИДНИМ РАТОВИМА

Сажетак

Кроз квалитативну анализу садржаја карактеристичних прилога и наслова светских медија који су извештавали о НАТО агресији на Југославију, аутори указују на примену сложеног концепта хибридног ратовања у којем се дејством пропаганде утицало на психолошку дестибилизацију становништва, ширење моралне панике и лојалност држави. Стигматизацијом Срба кривица за разбијање државе приписивана је само једној страни. Циљ је био смањење могућности за отпор становништва. Деловањем на емоције подстицала се унутрашња нестабилност. Бомбардовањем националне телевизије, али и система релеја и предајника тежило се уништењу комуникационог суверенитета, чиме би медијски рат наметнут од стране 18 држава био политички оправдан. Уз лукаво пласирано мишљење да је Југославија историјски савезник Русије и земља комунистичког карактера, изграђиван је мит о српској непокорности и фатализму с којим се што пре ваљало обрачунати. Суверенитет државе прво је рушен у медијима, а тек, касније бомбардовањем и оружаном агресијом. Укрштањем војних, безбедоносних, економских, дипломатских и информативних метода и техника креирана је стратешка подлога за ратове пете генерације, у којима глобално конструисана манипулација постаје легитимни део конвенционалног ратовања. Циљ агресора је сломити дух нападнутог народа, стварност заменити дехуманизујућим фалсификованим сликама, а последице реалности преточити у узроке ангажовања.

кључне речи:

Референце

    • Арацки, З. Транзиција медија у ери глобализације, Београд: Институт за политичке студије, 2010.
    • Бакић – Хајден, М. Варијације на тему „Балкан“, Београд: Филип Вишњић, 2006.
    • Bel, M. In Harms Way. Reflections of a War Zone Thung, London: Hamish Hamilton, 1995.
    • Брдар, М. Српска транзициона илијада: апорије демократског преображаја Србије у геополитичком контексту. Нови Сад: Stylos, 2007.
    • Волков, В. Дезинформација, Београд: Наш дом, 2002.
    • Вуковић, С. Етика западних медија, Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2009.
    • Гаћиновић, Р. „Утицај сецесије Косова и Метохије на националну безбедност Србије“, Политика националне безбедности, год. VIII, бр. 2/2017, Институт за политичке студије, Београд, 2017.
    • Деспотовић, Љ. и Јевтовић, З. Геополитика медија, Култура полиса, Нови Сад, КАИРОС. д.о.о., Сремски Карловци, 2019.
    • Зиновјев, А. Слом руског комунизма, Београд: БИГЗ, 2003.
    • Јевтовић, З. Тоталитаризам и масмедији, Београд: Крајински књижевни круг и БИГЗ, 2000.
    • Јевтовић, З. и Арацки, З. „Глобални медији и форматирање јавног мњења“, међународни тематски зборник: Глобализација и десуверенизација, Београд: Српско социолошко друштво и Институт за упоредно право, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2014.
    • Јевтовић, З. „Медијски рат против Срба и Југославије“, зборник радова: Срби и пропаст Југославије, Београд: Завод за уџбенике, 2017.
    • Кесић, О. Амерички медији и рат на Балкану. Медијски рат против Срба, Београд: Танјуг, 1995.
    • Naj, Dž. J. Budućnost moći, Beograd: Arhipelag, 2012.
    • Pikar, P. „ExYougoslavie: verites et mensonges audessus d’un champ de mines“, L’ Evenement du Jeudi, 4-10.3, 1993.
    • Stover, E. Peress G. The Graves, Srebrenica and Vukovar, Scalo Verlag Ac; First Edition, 1998.
    • Stojković, B. Identitet i komunikacija, Čigoja, Beograd, 2002.
    • Чернов, А. Трагање за културним идентитомфактор медија, Београд: Прометеј, 2007.
периодика Политика националне безбедности 1/2019 1/2019 УДК: 32.019.5:355.48(497.1)“1989/1999“ 175-201