ИЗБОРИ У ХРВАТСКОЈ 2020: КРАЈ ДВОПАРТИЗМА?

Сажетак

Од 2000. године, два велика политичка блока доминирају партијским системом Хрватске: конзервативни, окупљен око Хрватске демократске заједнице, односно лево-либерални, окупљен око Социјалдемократске партије. Динамика односа ове две групације указује на то да се основни политички расцеп налази на линији поделе левице и деснице. Треће опције су с времена на време успевале да на кратак рок представе изазов бипартизму и остваре релативно добре изборне резултате. Међутим, средњoрочно, уплив трећих актера је до сада увек био неуспешан и брзо би се утапао у доминантну биполарну поделу, те је систем остајао стабилно двопартијски. Томе је значајно допринео и слаб успех популистичке деснице, будући да је доминантни ХДЗ, захваљујући свом националистичком наслеђу, успешно покривао и тај део идеолошког спектра, заузимајући паралелно позиције етаблиране странке десног центра и популистичко-националистичког покрета, тако предупређујући развој одрживе антиелитистичке опције. Председнички избори 2019/2020. године сигнализирали су промену: по први пут десни изазивач (у овом случају независни кандидат Мирослав Шкоро) успева да освоји преко двадесет процената гласова, те ефективно подели гласове деснице и изазове дисрупцију у до тада релативно стабилном дуалном такмичењу. Шкоро је резултат градио како на дуготрајној потрази дела хрватских гласача за трећом опцијом, тако и на низу мањих националистичких и популистичких странака и покрета присутних у хрватској политици последњих година. Успех на председничким изборима и посебно реакција његових бирача, који се по свој прилици нису утопили у бипартијску поделу у другом кругу избора, сигнализира промену динамике читавог партијског система, могуће већ на парламентарним изборима који ће бити одржани у јулу 2020. године.

Референце

• Beck, Ulrich. 2004. Moć protiv moći u doba globalizacije – nova svjetskopolitička ekonomija. Zagreb: Školska knjiga.
• Brubaker, Rogers. 2017. “Why populism?” Theory and Society, 46 (5): 357‒385.
• Bursać, Dejan. 2018. “Expert survey on party ideology in former socialist countries, 1990‒2017.” Institut za političke studije. Poslednji pristup 20. 01. 2020. http://lux-dog.com/researchers/dejan-bursac
• Čakar, Dario Nikić. 2019. “The Presidentialisation of Political Parties in Croatia: Institutional Change Matters.” In The Presidentialisation of Political Parties in the Western Balkans, ed. G. Passarelli, 23-47. London: Palgrave Macmillan.
• Gallagher, Michael. 2019. “Election indices.” TCD. Poslednji pristup 20. 01. 2020.
  https://www.tcd.ie/Political_Science/people/michael_gallagher/ElSystems/Docts/ElectionIndices.pdf
• Hajek, Lukas. 2017. “Left, Right, Left, Right… Centre: Ideological Position of Andrej Babiš’s
  ANO.” Czech Journal of Political Science, 3/2017, 275‒301.
• Hejvud, Endru. 2004. Politika. Beograd: Klio.
• Henjak, Andrija. 2017a. „Lojalnost, glas ili izlazak: izborna participacija i potpora novim
  strankama u Hrvatskoj.” Anali Hrvatskog politološkog društva, 14 (1): 79‒103.
• Henjak, Andrija. 2017b. „Nose li parlamentarni izbori 2015. i 2016. godine promjenu političkih
  rascjepa u Hrvatskoj?” Društvena istraživanja, 27 (3): 383‒406.
• Henjak, Andrija, Nenad Zakošek and Goran Čular. 2013. “Croatia.” In The Handbook of Political Change in Eastern Europe, eds. S. Berglund, J. Ekman, K. Deegan-Krause and T. Knutsen, 443‒480. Cheltenham: Edward Elgar Publishing Limited.
• Hloušek, Vit, and Maximilian Strmiska. 1999. “The Predominant Party System in the Post-
  communist Croatia: Some Remarks.” Central European Political Studies Review, 1 (2): https://journals.muni.cz/cepsr/issue/view/300
• Jou, Willy. 2010. “Continuities and changes in left–right orientations in new democracies: The
  cases of Croatia and Slovenia.” Communist and Post-Communist Studies, 43 (1): 97‒113.
• Koyama, Yoji. 2003. “Transition in Croatia.” Ekonomski pregled, 54 (11‒12): 979‒998.
• Lajphart, Arend. 2003. Modeli demokratije. Beograd: Službeni list, Podgorica: CID.
• Miščević, Nenad. 2019. „Vratit ćemo narodu državu – desni populizam, nacionalizam i novi
  izazovi.” Političke perspektive, 9 (1): 37‒66.
• Sartori, Đovani. 2002. Stranke i stranački sustavi. Zagreb: Politička kultura.
• Siaroff, Alan. 2000. Comparative European Party Systems: An Analysis of Parliamentary
  Elections since 1945 (Contemporary Issues in European Politics). New York: Garland Publishing.
• Spasojević, Dušan. 2015. „Socio-strukturna paradigma u političkoj nauci.” Srpska politička misao, posebno izdanje, 2/2015: 7‒34.
• Šedo, Jakub. 2010. “The party system of Croatia.” In Party Politics in the Western Balkans,  eds. V. Stojarova and P. Emerson, 73‒84. London: Routledge.
• Špoljar, Marko. 2020. „Miroslav Škoro za Jutarnji: Moj plan za osvajanje Sabora.” Jutarnji list, 20. 01. 2020. https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/miroslav-skoro-za-jutarnji-moj-
  plan-za-osvajanje-sabora-na-izbore-cemo-izaci-kao-pokret-pod-mojim-zastitnim
  znakom/9871585/
• Zacharzewski, Anthony. 2011. “Populism: some definitions.” The Democratic Society.
  https://www.demsoc.org/2011/04/29/populism-some-definitions
• Zakošek, Nenad. 1994. „Struktura i dinamika hrvatskoga stranačkog sustava.” Revija za
  sociologiju, 25 (1‒2): 23‒39.