Марко М. Лазаревић
УЛОГА ОМБУДСМАНА У ПРОЦЕСУ ЈАЧАЊА ХОРИЗОНТАЛНЕ ОДГОВОРНОСТИ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ
Аутор у овом раду полази од парадигме да у већини младих демократија, нарочито у посткомунистичком делу Европе, постоји изражена доминација извршне у односима са законодавном и судском граном власти, што угрожава шансе за успешан демократски развој. У таквој расподели политичке моћи долази до дефицита хоризонталне одговорности, а потрага за новим институцијама које ће решити овај системски проблем довела је до развоја нових облика контроле рада јавне власти уз помоћ независних тела, попут омбудсмана.
Анализом улоге Заштитника грађана у процесу јачања хоризонталне одговорности у политичком систему Србије, ближе се одређују међусобни односи омбудсмана и органа јавне власти, који се реализују у пракси. На основу емпиријских података и појединачних случајева које је ово независно контролно тело водило, аутор указује на важност овог независног контролног тела у процесу демократизације политичког система у Србији.
Циљ рада је да се на основу теоријске опсервације и емпиријске анализе појединачних случајева које је Заштитник грађана водио у протеклом периоду изведу закључци који би у форми препорука додатно побољшали рад Заштитника грађана и тако подстакли оснаживање хоризонталне одговорности унутар политичког система, што би имплицитно водило квалитетнијој демократизацији политичког система у Србији.
РАЗЛИЧИТЕ ФОРМЕ ХИБРИДНОГ МОДЕЛА ОМБУДСМАНА СА ОСВРТОМ НА ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА У СРБИЈИ
Полазећи од парадигме да је омбудсман демократски изум замишљен да делује у духу владавине права, синтетизујући правну и политичку контролу државне управе у циљу заштите људских права, у овом раду анализирамо различите форме хибридног модела ове институције. За разлику од класичног модела који се експлицитно бави контролом управе, хибридном моделу омбудсмана се придодаје димензија заштите људских права уз активно учешће у промовисању добре управе и владавине права. У раду анализирамо и институцију Заштитникa грађана из призме модела националне институција за заштиту људских права у Србији. Циљ овог рада је да се кроз анализу хибридног модела омбудсмана ближе прикажу различите форме ове институције и укаже на флексибилност прилагођавања овог модела различитим социо-политичким, правним и културолошким разликама унутар држава које га имплементирају.
