Др Марио Калик
Марио Калик је научни сарадник у Институту за политичке студије, Београд. Дипломирао је филозофију са највишим оценама на Филозофском факултету у Београду, а упоредо је студирао и социологију. На истом факултету докторирао је са темом „Шелеров пројекат филозофске антропологије и метафизичког спаса човека из кризе модерне цивилизације”. Током студија био је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Републике Србија. Био је председник Удружења студената филозофије Југославије, и један од покретача филозофско-научног скупа „Филозофски сусрети” и члан његовог Савета. Са два излагања учествовао је у раду семинара „Филозофија између Истока и Запада” у САНУ под руководством академика Михаила Ђурића, као и у семинару САНУ о светској економској и друштвеној кризи под руководством академика Михаила Марковића. Учествовао је 2013. године у раду Друге међународне конференције о економији, политици и правним наукама у Брашову (Румунија) и Пете међународне конференције о примењеној економији, пословању и развоју на Криту (Грчка), у организацији Светске научне и инжењерске академије и друштва (World Scientific and Engineering Academy and Society, WSEAS). Године 2014. учествовао је у међународном научном скупу у Врању „Велики рат 1914-1918: Узроци, последице, тумачења”, посвећеном академику Драгољубу Живојиновићу, у организацији Филозофског факултета у Нишу. У периоду 2008-2018. године био је сарадник у настави и асистент на Факултету за културу и медије Универзитета Мегатренд/Џон Незбит у Београду. До сада је објавио око 20 научних радова у часописима и зборницима од националног и међународног значаја (Српска политичка мисао, Култура полиса, Нова српска политичка мисао и друго). Бави се проблемима из историје филозофије, филозофске и социокултурне антропологије, социјалне и политичке филозофије. Бави се и публицистиком, и до сада је објавио велики број текстова везаних за идејне, друштвене и политичке теме у дневним и недељним новинама (Политика, Печат и др.) и на интернет порталима (Нова српска политичка мисао, Српско-руско братство, Стање ствари, Нови пламен и други).
КРИЗА МОДЕРНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ – ПЕРСПЕКТИВЕ НИЧЕА И ШЕЛЕРА
Фридрих Ниче, а касније и Макс Шелер, у одређеној мери следећи Ничеову перспективу, промишљају дубоку друштвену и духовну кризу западне буржоаске цивилизације. Они настоје да открију узроке ове кризе и понуде решења за њено превазилажење. Циљ рада је да се осветле сличности и разлике између одговора који два мислилаца пружају на ово питање. У раду сe методом компаративне анализе представљају и суочавају Ничеова и Шелерова перспектива у тумачењу кризе модерне цивилизације, и начина њеног превладавања. Оба аутора виде темељ кризе у губитку смисла, успону нихилизма и преокренутим и погрешним вредностима које друштво промовише, а које за корен имају осећај ресантимана. Ресантиман се тумачи као потиснута, али делатна мржња нижих класа (робова), у њиховом историјском и социјалном успону, према старим, традиционалним вишим класама (господарима) и њиховим вредностима, које у модерно доба бивају изложене рушењу и паду. Ниче сматра да ресантиман извире из хришћанске религије и њене етике, и настоји да га превлада кроз „афирмацију животаˮ, вољом за моћи као вољом за живот. Шелер одлучно одбија Ничеово повезивање хришћанства са ресантиманом. Он сматра да декаденција модерне цивилизације има још дубљи корен у одбацивању вредности виших од живота - духовних и религиозних вредности. У одговору на кризу модерне цивилизације он се залаже за рехабилитацију и реафирмацију апсолутног и вечног поретка вредности на чијем врху стоје вредности духа и светости. У раду се закључује да се узроци кризе налазе у владајућем ропском моралу прожетом ресантиманским вредностима којима недостаје воља за (животну) моћ (Ниче), односно виши рангови вредности (живота, духа и светог) (Шелер). Заједнички Ничеов и Шелеров филозофско-политички став је елитизам и презир према масама. Оба аутора дају примат духовним елитама, оштро критикујући масе због „невредности” које оне обликују, и промовисања социоекономске (социјалистичка) и политичке једнакости (либерална демократија). Шелерова позиција се временом померила од конзервативно-хришћанског ка либерално-секуларном елитизму, али је задржала идеју друштвене хијерархије, примењујући је на поопштену поделу између елите и масе.
