НАЦИЈА И НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА У КОНТЕКСТУ ГЛОБАЛИЗМА И МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМА

Јасмин Хоџић

Сажетак

Имајући у виду да глобализација и мултикултурализам представљају најозбиљнијег опонента националној држави, у раду се пропитује њихов утицај на ерозију националне државе и трансформацију постојећих образаца друштвено – политичког организовања. Глобализација је на Западу Европе истовремено допринела убрзању интегралистичких процеса, слабљењу националне државе и, услед промене социо-демографске друштвене структуре, увођењу мултикултурализам као оптималног модела суживота са имигрантским групама. На Истоку Европе, након урушавања социјалистичких федерација одвијао се симултани процес друштвено – политичке и институционалне трансформације и разградње националних државa. Као кључни идеолошки опонент глобализацији и мултикултурализму, јавља се национализам који је, своју екстремну менифестност показао у Источној Европи и Балкану почетком 90-тих година 20. века, а након таласа популистичких политика почетком 21. века, доживљава реафирмацију, истовремено отварајући простор за повратак идеји ресуверенизације националних држава уз слабљење глобалистичких концепција. Рад обухвата четири дела, од којих се први односи на кратак историјски приказ мобилизацијске, легитимацијске и еманципаторске улоге национализма у изградњи националне државе. У другом делу се анализира концепт мултикултурализма и његових домета у западним либералним демократијама. У трећем делу се разматра експанзија глобализма до 2000-тих, а након тога, са продором левог и десног популизма, реафирмација идеје ресуверенизације националне државе. У последњем делу се анализирају последице повратка националистичке идеологије и друштвено-политичке трансформације у пост-комунистичким друштвима.

Референце

• Деспотовић Љубиша, и Живојин Ђурић. 2012. „Разградња националне државе: Национална држава у процесима денационализације, детериторијализације и десуверенизације.“ Српска политичка мисао бр. 2: 41-57. doi.org/10.22182/spm.3622012
• Јовановић, А. Миодраг. 2004. Колективна права у мултикултурним заједницама. Београд: Службени гласник.
• Радио Слободна Европа. 2010. „Крах мултикултурализма у Немачкој.“ 22. октобар 2010. https://www.slobodnaevropa.org/a/svet_nemacka_multikulturalizam/2197938.html
• Симеуновић, Драган. 2002. Теорија политике-ридер II део. Београд: Удружење „Наука и друштво“.
• Становчић, Војислав. 2008. „Појам националне мањине и третирање индивидуалних и колективних права“, U Годишњак ФПН, Beograd: Факултет политичких наука.
• Arendt Hannah, prikaz knjige J.T. Delosa, La Nation, Montreal, 1944, prvi put objavljeno u The Review of Politics VIII/1, 1946
• Beljinac, Nikola. 2012. „Konsocijativna demokratija u post- konfliktnim društvima“, Politeia бр. 3:199-208. doi: 10.5937/pol1203199B
• Greenfeld, Liah. 1992. Nationalism: Five Roads to Modernity. Cambridge: Harvard University Press
• Ignatieff, Michael. 1994. Blood and Belonging. London: Vintage
• Kangrga, Milan. 2006. ”Filozofski razgovori s Kangrgom”,H-Alter. Последњи приступ 09. октобар 2020.  http://www.h-alter.org/tekst/filozofski-razgovor-s-kangrgom,-2.-dio/778
• Kimlika, Vil , Мagda Opalski. 2002. Može li se izvoziti liberalni pluralizam?: Zapadna politička teorija i etnički odnosi u Istočnoj Evropi. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
• Lajphart, Arendt. 2003. Modeli demokratije. Beograd: Službeni list SCG i Podgorica: CID
• Matić, Davorka. 2005. „Nacionalizam, nacija i nacionalna država: imaju li budućnost?“ Socijalna ekologija, vol. 14 no. 1-2:75-92.
• Mill, John Stuart. 1989. „Razmatranja o predstavničkoj vladavini“, u : Izborni politički spisi, (drugi svezak). Zagreb: Informator, FPN
• Orlović, Slaviša. 2008. Partijski sistem Srbije između demokratije i partokratije, Beograd: Službeni glasnik.
• Podunavac, Milan. 2007. „Izgradnja moderne države i nacije: Balkanska perspektiva“, u Godišnjak 2007. Broj 1, 82-98. Beograd: Fakultet političkih nauka.
• Smit, Antoni D. 1998. Nacionalni identitet. Beograd: Biblioteka XX veka.
• Stojiljković, Zoran. 2011. „ Socijalni rascepi i polje politike.“ U Partije i izbori u Srbiji – 20 godina, prir. Orlović Slaviša, 71-104. Beograd: Fakultet političkih nauka Centar za demokratiju, Fridrih Ebert Stiftung.