Синиша Атлагић

Аутор се у раду бави основним елементима стратегија политичких партија и кандидата у кампањи за парламентарне и председничке изборе у Србији 2022. године – типовима кампања, позиционирањем, окосницама и слоганима. У анализи пропагандних порука, говора и текстова партијских представника и кандидата, као и изборних програмских докумената користи методу квалитативне анализе садржаја као општу истраживачку методу. Налази да су изборни циљеви углавном реално одређени и да су у опредељењу за стратегију кампање партије и кандидати полазили од дугорочних стратегија политичко-пропагандног деловања. Међу посебним окосницама у кампањи доминантне су политичке и идеолошке. Коришћени слогани су у складу са окосницама и најчешће представљају израз идентификације са државном заједницом.

Предметом анализа выступает путь формирования субъективности в русской культуре. Цель работы — показать основные исторические и культурные особенности, этапы и результаты этого пути. Основными теоретическими и методическими подходами исследования являются: сравнительно-исторический, литературно-критический, дискурс-анализ. Результатом исследования является обоснование наличия двойственного субъекта в русской культуре: традиционно-национального и европейского. Выводы работы предполагают необходимость и направления преодоления двойственности, формирование единого субъекта русской культуры.

Основно истраживачко питање на које аутори у раду настоје да одговоре је јесу ли институционални услови у српском друштву такви да омогућавају конкуренцију политичких идеја и видљивост различитих политичких опција у јавној сфери. Разматрањем правне утемељености контроверзног (не)чињења Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) поводом кампање за председничке изборе у Србији 2017. године и његове интерпретације сопствене улоге аутори указују на постојање услова производње ексклузивне слике света што су били налази и истраживача политичке и изборне комуникације још после одржаних првих парламентарних избора након обнове вишестраначја у Србији почетком последње деценије прошлога века. Аутори указују на конкретне мере у деловању РЕМ-а којима би се допринело квалитету изборне и политичке комуникације.

Циљ овог рада јесте да се одбацивање општег појма “политичка пропаганда” у савременој западној литератури и његово разликовање у односу на појмове „политичка персуазија“, „информативна полити­ка“, „оглашавање“, „политички маркетинг“, „јавна дипломатија“ и др. размотре са теоријског становишта, односно да се дâ научно објашњење установљених разлика о природи, односно садржају и обиму ових појмова. Аутор рада настоји да утврди да ли је теоријски утемељено разграничење појма “политич­ка пропаганда” од других појмова којима се замењује, којима се апсолутизују разлике између ових појмова и они успостављају као посебни ентитети, а што онда резултира и одбацивањем појма “политичка про­паганда”.

У раду, заснованом на резултатима квантитативне анализе садржаја, аутори настоје да покажу како је на општем плану Русија представљена посредством дневне штампе у Србији у периоду 2010-2012. указујући и на улогу овог значајног средства политичког комуницирања у формирању и(ли) променама имиџа Русије у српској јавности.

Aутор у раду идентификује основни проблемски оквир у коме су покретана питања и нуђена решења у парламентарним изборним кампањама током протеклих четврт века обновљеног вишестраначја у Србији и указује на друштвене услове у којима су ове теме долазиле до изражаја. Даље, полазећи од сазнања да теме кампање нису само фактор која се тиче рационалног бирача, односно детерминанта која је битна само у програмским кампањама, аутор настоји да установи на који начин су теме у изборним кампањама у Србији измицале рационалној контроли и постајале део емотиваног става бирача.

У раду, који је настао као резултат ширег истраживања о функционисању републичког и покрајинског јавног медијског сервиса у Србији током првих шест месеци 2016. године, аутори испитују на који начин Радио Београд остварује ову улогу. Аналитички приступ примењен у истраживању ослања се на теоријску традицију културолошких студија. Коришћена је метода квантитативно-квалитативне анализе садржаја а анализом су обухваћене централна информативна емисија и најзначајније дебатне емисије у којима се третирају актуелна друштвена и политичка питања у земљи и иностранству. Налази истраживања указују на то да Радио Београд задовољава већину нормативних улога јавног сервиса, али не и критеријум разноврсности садржаја, то јест улогу канала представљања различитих друштвених и политичких актера.