Јелена Видић-Трнинић
УЛОГА НОТАРА У САЧИЊАВАЊУ ЗАВЕШТАЊА У УПОРЕДНОМ ПРАВУ
У данашње време присутна је све већа афирмација нотара у сфери завештајног наслеђивања. Предмет пажње аутора усмерен је на један њен сегмент, који се односи на овлашћење нотара за састављање акта о изјави последње воље, посматрано у упоредноправном контексту. У циљу што свеобухватнијег сагледавања ове улоге нотара, анализом важеће законске регулативе, обухваћена су законодавства бивших југословенских република, Русије, Француске и Немачке. У раду се, најпре сагледавају облици завештања за чије је састављање надлежан нотар. Посебна пажња посвећена је питањима која се односе на могуће начине за сачињавање завештања пред нотаром и поступак његовог сачињавања. Аутор указује да између закона посматраних земаља постоје сличности, али и одређене разлике у погледу појединих аспеката правне регулативе наведених питања. Иако конкретна улога нотара у сачињавању завештања у посматраним правним порецима није идентична, закључује се да је наведено овлашћење нотара од несумњиво великог значаја у савременим наследноправним системима Европе.
