КАРАКТЕРИСТИКЕ МЕДИЈСКОГ ДИСКУРСА НА ТЕМУ СРБИЈЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Сандра Д. Стефановић

Аница В. Глођовић

Сажетак

Честа тема политичког медијског дискурса у данашњој српској јавности јесте пријем Србије у Европску унију. Значење и представљање идентитета Европске уније у медијима креће се унутар неколико поларизованих миљеа, чиме се пружа широко поље и разноликост предмета за анализу. Дискурси који се везују за овај комплексни ентитет имају заједничку особину да га представе циљној публици на што разумљивији и пријемчивији начин тиме што за његов приказ користе како разноврсна језичка средстава (са посебним нагласком на метафорама), тако и мултимодалне, визуелне и графичке презентације како би се постигао што већи ефекат код аудиторијума. Циљ овог рада је да прикаже учесталост употребе мултимодалних елемената у политичком медијском дискурсу на тему пријема Србије у Европску унију, као и интерпретативну разноликост дискурса која настаје као резултат примене мултимодалних средстава. У анализираном корпусу који чине текстови из водећих српских писаних медија, статистички су обрађени подаци везани за фреквентност политичких мултимодалних метафора. Критичка анализа дискурса (КАД) коришћена је као теоријско-методолошки апарат у овом раду због своје опредељености да дискурс посматра у контексту друштвено-политичких дешавања.

Референце

1. Benke Gertraud, Diskursanalyse als sozialwissenschaftliche Untersuchungsmethode. SWS Rundschau, 2(2000), 2000.
2. Garrett Peter and Allan Bell, Media discourse: A critical overview. In A. Bell & P. Garrett (Eds.), Approaches to media discourse UK: Blackwell, Oxford, 1998.
3. Ђурић Живојин, Суботић Драган, Медији, јавно мнење и политика, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
4. Jewitt Carey, The Routledge handbook of multimodal analysis, Routledge, London, 2009.
5. Кнежевић Милош, Моћ Запада: нова стара Европа I, Мали Немо, Панчево,
6. Ковић Милош, „Европа мора на кантар“, Вечерње новости, 1.6.2013. стр. 12.
7. Kress Gunther, Assessment in the perspective of a social semiotic theory of multimodal teaching and learning. In Wyatt. Smith, C.M. and Cummings, J.J. (Eds.) Educational Assessment in the 21^st Century. Springer, 2009.
8. Macarro Sanchez, Windows on the World: Media Discourse in English, University of Valencia Press, Valencia, 2003.
9. McQuail Dennis, Communication and technology: beyond determinism? (In) Carpentier, N.,et al.ds) Media Technologies and Democracy in an Enlarged Europe, Tartu University Press, Tartu, 2007.
10. Renkema Jan, Discourse, Of Course, John Benjamins Co. Amsterdam; Philadelphia. 2009.
11. Степић П. Миломир, „Три (суштинска) критеријума у српском избору супранационалне интеграције“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2013.
12. Todorova Maria , Imagining the Balkans, Oxford University Press, New York, 2009.
13. Fairclough Norman and Ruth Wodak, Critical Discourse Analysis. In van Dijk, (Ed.). Introduction to discourse studies. Thousand Oaks an New Delhi: Sage, 1997.
14. Fairclough Norman, Media Discourse, Hodder Arnold, London, 1995.
15. Chomsky Noam, Propaganda i javno mnjenje, Rubikon, Novi Sad, 2004.
16. Wodak Ruth, Language, Power and Ideology: Studies in Political Discourse. (Ed.) John Benjamins. Amsterdam, 1989.