Радован Д. Вукадиновић
ОЈАЧАНА САРАДЊА: ПУТ КА ИНТЕГРАЦИЈИ ИЛИ ДЕЗИНТЕГРАЦИЈИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Под ојачаном сарадњом се подразумева сарадња коју остварује одређени број држава чланица у складу са правом Европске уније (ЕУ) у којој те државе преузимају већа права и обавезе ради остваривања циљева који нису могли бити остварени на други начин и у разумном року у Унији, у складу са општим циљевима Уније. Таква сарадња доводи до различитих економских, политичких и правних последица, али је предмет рада ограничен само на правну природу и анализу услова и начина спровођења ојачане сарадње. Аутор полази од тезе да разлике које постоје између држава чланица, намећу потребу примене различитих метода диференциране интеграције и да ће њихово све чешће коришћење у значајној мери ЕУ трансформисати у Унију са више брзина или са више концентричних кругова и довести до ерозије јединственог правног поретка ЕУ, што ће и саму ЕУ трансформисати у све лабавији конфедерални савез држава чланица. С обзиром да је Влада Републике Србије као један од политичких приоритета поставила што брже чланство Србије у Европској унији, ово питање осим теоријског има и практични значај.
УТИЦАЈ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ ПРАВА НА НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК
Глобализација представља сложен и вишезначни светски процес стварања и наметања јединствених решења различитим субјектима у међународним односима. Идеје о стварању универзалних или глобалних правила могу се наћи још у античком појму природног права. У средњем веку и касније, ова идеја је само делимично реализована стварањем јединствених правила о трговини од стране самих трговаца (средњевековно lex mercatoria). Савремени процес глобализације карактерише моноцентричност и тежња једне велесиле да наметне један облик привређивања и демократије. Он се одвија паралелно у готово свим областима људске активности: у политици, економији, праву и култури, при чему су ови процеси међусобно повезани и условљени. Због тога је процес глобализације права, као један од облика глобализације, тешко посматрати изоловано и ван политичког и економског контекста. У раду се полази од тезе да економску подлогу и оправдање глобализације чини неолиберални концепт привређивања, а у политичком смислу, тежња за стварањем новог светског поретка. У циљу потврђивања ових теза, у раду је у првом делу анализиран општи појам глобализације, садржина, методи и облици, и њихов однос према сличним процесима, као што су унификација и хармонизација права. У другом делу рада је анализиран утицај глобализације на права суверених држава.
