Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

МЛАДИ КАО РЕСУРС ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА: ПЕРСПЕКТИВА СТУДИЈЕ О КОРИШЋЕЊУ ВРЕМЕНА

Сажетак

У раду се анализирају налази студије о свакодневици средњошколаца, у оквиру које је код нас први пут спроведено испитивање буџета времена младих. Циљ је да сагледамо шта ови налази говоре о подстицајности социјализацијских искустава младих и социо-културних окружења у којима се одвијају њихове свакодневне активности. Начин коришћења времена посматра се не само као ресурс личног развоја младих особа, већ и као ресурс развоја друштва, у смислу продукције људског капитала, формирања просоцијалних и демократских вредности, као и припреме за грађанску партиципацију. Подаци показују да наши средњошколци, у поређењу са младима из других земаља, посвећују велики део времена школском учењу, а значајно мање економски продуктивном раду. У контексту релативно слабих постигнућа ученика на тестирањима образовних исхода, то још једном потврђује да се кључни проблем образовног система тиче природе компетенција које су у њему (де)фаворизоване. Такође су разматране позитивне и негативне импликације малог учешћа младих у сфери рада, као и разлози за боље повезивање формалног и неформалног образовања. Налази о разликама у заступљености и структури образовних активности зависно од социо-економског статуса ученика отварају и питања везана за демократичност образовања. Посебно важним сматрамо налазе који показују да се слободно време средњошколаца практично своди на активности којима је циљ забава и пасивна релаксација. Занемарљиво мали део времена посвећују ментално ангажујућим и стваралачким активностима, као и активностима друштвено ангажујућег карактера. У светлу ових налаза разматрани су могући облици подршке конструктивнијим начинима провођења времена, не само као предуслова за подстицање позитивног развоја младих, већ и као делотворног механизма превенције ризичних и антисоцијалних понашања.

кључне речи:

Референце

    1. Антонијевић, Р., Јањетовић, Д. (ур.), TIMSS 2003 у Србији, Институт за педагошка истраживања, Београд, 2005.
    2. Бодин, М., Станаревић, С. „Идентитет младих – безбедносно питање људских ресурса Србије“, Политичка ревија, вол. 32, бр. 2, 2012.
    3. Kelly, P. „The dangerousness of youth-at-risk: the possibilities of surveillance and intervention in uncertain times“, Journal of Adolescence, http://www.sciencedirect.com/science/journal/01401971/23/4, 2000.
    4. Kelly, P.„Youth at Risk: Processes of individualisation and responsibilisation in the risk society“, Discourse: Studies in the Cultural Politics of Education, Vol. 22, No. 1, 2001.
    5. Larson, R. „Toward a psychology of positive youth development“, American Psychologist, Vol. 55, No. 1, 2000.
    6. Larson, R., Verma, S. „How children and adolescents spend time across the world: Work, play and developmental opportunities“, Psychological Bulletin, Vol. 125, No. 6, 1999.
    7. Марковић, Ј., Кијевчанин, Ј. „Проактивни капацитети младих“, у зборнику: Млади загубљени у транзицији (приредио Срећко Михајловић), Центар за проучавање алтернатива, Београд, 2004.
    8. Mahoney, J., Harris, A., Eccles, J. „Organized activity participation, positive youth development, and the overscheduling hypothesis“, Social Policy Report, 20,
    9. Mahoney, J., Stattin, H. „Leisure activities and adolescent antisocial behavior: The role of structure and social context“, Journal of Adolescence, Vol. 23, No. 2, 2000.
    10. Павловић-Бабић, Д., Бауцал, А. PISA 2009 у Србији – први резултати, Институт за психологију, Београд, 2011.
    11. Пешић, Ј., Виденовић, М., Плут, Д. „Проблеми младих у Србији: одрастање у условима друштвене кризе“, Српска политичка мисао, вол. 25, бр. 3, 2009.
    12. Пешић, Ј., Виденовић, М., Плут, Д. „Слободно време и позитиван развој младих“, Психолошка истраживања, вол. 15, бр.2, 2012.
    13. Пешић, Ј., Виденовић, М., Плут, Д. „Образовне активности средњошколаца у Србији: анализа временског дневника“, Зборник института за педагошка истраживања, вол. 45, бр.1, 2013.
    14. Пешић, Ј., Виденовић, М., Плут, Д. „Како средњошколци доживљавају образовне активности – квалитативна анализа временског дневника“, Настава и васпитање, вол. 62, бр. 3, 2013.
    15. Saraswathi, S., Larson, W.R. „Adolescence in Global Perspective: An Agenda for Social Policy“, у зборнику: The worlds youth: Adolescence in Eight Regions of the Globe (приредили: Bradford Brown et al.), Cambridge University Press, Cambridge, 2004.
    16. Sen, A. Development as freedom, Random Housе, New York, 1999.
    17. Три­фу­но­вић, В. „Културна политика и образовање у савременом друштву“, Српска политичка мисао, вол. 30, бр. 4, 2010.
    18. Fredricks, J. , Eccles, J. „Is extracurricular participation associated with beneficial outcomes: Concurrent and longitudinal relations“, Developmental Psychology, 42, No. 4, 2006.
    19. Cooper, H., Robinson, J., Patall, E. „Does Homework Improve Academic Achievement? A Synthesis of Research 1987–2003“, Review of Educational Research, 76, No. 1, 2006.
    20. Шуковић, Д. „Економски ефекти старења становништва“, Српска политичка мисао, вол. 41, бр.  3, 2013.
    21. Wight, V., Price, J., Bianchi, S., Hunt, B. „The Time Use of Teenagers“, Social Science Research, 38, No. 4, 2009.
периодика Српска политичка мисао 1/2014 УДК 316.346-053.6:316.42 177-195