Жика Бујуклић
РИМСКА ДРЖАВНО-ПРАВНА ТРАДИЦИЈА У КОНТЕКСТУ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА СРБИЈЕ
На основу правно-историјске и политиколошке анализе развоја модерне Србије, аутор испитује утицај својинске структуре, официјелних идеолошких концепата и нормативних решења на реципирање римске правне традиције код нас. Указујући на бројне парадоксе у односу према овој научној дисциплини од Другог светског рата до данас, он долази до закључка да у процесима европских интеграција, римско правно наслеђе није баласт, већ неизбежан услов за успешно укључивање Србије у тај глобални цивилизацијски пројекат. Аутор истиче да су правни и политички концепти античког Рима непосредно утемељени у идеји обједињавања европских држава у Унију. Укидањем граница, обезбеђивањем јединственог економског простора, увођењем истоветне валуте, доминацијом само једне војне структуре, као и посредним наметањем енглеског језика као есперанта свих Европљана, обједињена је обимна територија која је у тој мери била интегрисана управо у Римском царству. Аутор закључује да је насилним распадом Југославије учињен ретроградни процес, којим је (попут процеса средњовековне феудализације) уситњена јединствена територија, распарчане економије и оснажени етнички антагонизми. У том дегенеративном процесу и Србија је скренула са европског пута, којим је већ пошла по ослобођењу од Отоманске власти. Аутор сматра да у тежњи ка европским интеграцијама Србија може успети само ако њена интелектуална, а поготово владајућа елита има као узор већ раније пређени пут. Прожимање културних утицаја у Србији било је увек далеко снажније када је она била економски јака и када је имала духовну елиту која је могла да те процесе препозна и прихвати.
