Урош П. Новаковић
СОЦИОЛОШКИ И ПРАВНИ АСПЕКТИ ЛИЧНИХ ОДНОСА ДЕТЕТА И РОДИТЕЉА КОЈИ НЕ ВРШИ РОДИТЕЉСКО ПРАВО
Породична форма у којој се одгајају деца претрпела је значајне промене последњих неколико деценија. Све већи број разведених бракова и рађање деце у ванбрачним заједницама ставио је у фокус породичноправне теорије и праксе односе детета и родитеља који нису везани за породично окружење у коме оба родитеља равноправно учествују у васпитавању и одгајању детета. У највећем броју случајева родитељско право се додељује мајци. Стављање детета и његовог најбољег интереса у центар одлучивања приликом доношења одлуке о одржавању личних односа са родитељем који не врши родитељско право (оцем), поставило је захтев усклађивања начела потребе детета за одржавањем личних односа са родитељем који не врши родитељско право и стабилности породичног живота детета. Аутор налази да четири групе фактора пресудно утичу на одржавање личних односа родитеља који не врши родитељско право и детета: постојање нове породичне заједнице и деце, стабилност личних односа између чланова растављене породице, давање издржавања и географска удаљеност детета и родитеља који не врши родитељско право (оца).
