Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

НЕОБАВЕШТАЈНИ ОБЛИК ДЕЛОВАЊА ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ

Сажетак

Историјски посматрано, паралелно са настанком и развојем државе, развијале су се и обавештајне службе. Оне имају значајну улогу у обликовању унутрашње и спољне политике државе. Наиме, кроз различите видове деловања обавештајне службе могу „произвести“ и обликовати различите врсте криза и сукоба. То најчешће проводе кроз необавештајне активности које су један су од најефикаснијих видова спољнополитичког деловања државе, поготово у случајевима када се доносиоци политичких одлука определе за употребу силе и принуде у реализацији „националних интереса и циљева“. Из широког спектра деловања обавештајних служби, које су гледано кроз историју често имале одлучујућу улогу у креирању друштвених конфликата и криза, тежиште истраживања у овом раду фокусирано је на необавештајни облик деловања обавештајних служби. У оквиру тога, анализирани су облици, фазе и врсте необавештајних активности које, по налогу државног руководства, обавештајне службе конспиративно проводе према другој држави, организацији или појединцу, а у циљу остварења „националних интереса“.

кључне речи:

Референце

    1. Аврамов Смиља, „Прикривене акције у стратегији Сједињених Америчких Држава”, Војно дело, Министарство одбране СРЈ, Београд, бр. 1/1999, стр. 9-28.
    2. Бајагић Младен, Шпијунажа у XXI веку: савремени безбедносно-обавештајни системи – друго допуњено издање, Боок & Марсо, Београд, 2010.
    3. Вилић Душан, Тодоровић Бошко, Тероризмом у нови светски поредак, Београд, Графо Марк, 1999.
    4. Воронцов Сергеи, Спецслужбы России, Феникс, Ростов на Дону, 2012.
    5. Ђорђевић Младен, Кековић Зоран, „Управљање ризицима у тајним акцијама”, Војно дело, Министарство одбране Р. Србије, Београд, бр. 1/2008, стр. 89-103.
    6. Ђорђевић Обрен, Лексикон безбедности, „Привреда публик”, Београд, 1989.
    7. Красильников Рэм, ЦРУ и “Перестройка”, Эксмо алгоритм, Москва, 2011.
    8. Мијалковски Милан, Обавештајне и безбедносне службе, Факултет безбедности & Службени гласник, Београд, 2009.
    9. Милашиновић Радомир, Амерички поход на свет, ЗАД, Београд, 1996.
    10. Mилошевић Милан, Систем државне безбедности, Полицијска академија, Београд, 2001.
    11. Мирковић Тодор, „Специјалне акције и операције обавештајних служби Сједињених Америчких Држава”, Војно дело, Министарство одбране СРЈ, Београд, бр. 3-4/1999, стр. 11-29.
    12. Савић Андреја, Национална безбедност, Криминалистичко полицијска академија, Београд, 2007.
    13. Савић Андреја, Увод у државну безбедност, Виша школа унутрашњих послова, Земун, 2000.
    14. Стајић Љубомир, Гаћиновић Радослав, Увод у студије безбедности, Драслер партнер, Београд, 2007.
    15. Berkowitz Bruce, Goodman Allan, Best Truth, Yale University Press, New Haven/London, 2000.
    16. Godson Roy, Intelligence Requirements for the 180’s Covert Action, National Strategy Information Center, Washington, 1981.
    17. Johnson Loch (ed.), Strategic Intelligence (Vol. 2). Westport, Connecticut, Praeger Security International, London, 2007.
    18. Kibbe Jeninfer, “Covert Action and the Pentagon”, Intelligence and National Security, 22(1), February 2007, стр. 57-74.
    19. Levkov Milivoje, Izraelska tajna služba, „Filip Višnjić”, Beograd, 2001.
    20. National Security Strategy of Engagement and Enlargement, The White House, GPO, February 1995.
    21. Paćepa Mihaj Jon, Crveni horizonti: Dnevnik šefa jedne komunističke špijunske službe, GIP „Kultura”, Beograd, 1990.
    22. Scott Len, Jacson Peter, “The Study of Intelligence in Theory and Practice”, Intelligence and National Security, 19(2), 2004, стр. 139-169.
    23. Simpson Christopher, Blowback: America’s Recruitment of Nazis and Its Effects on the Cold War, Weidenfeld & Nicolson, New York, 1988.
    24. The National Intelligence Strategy of the United States of America, August 2009.
    25. Tyrus Fain (ed.), The Intelligence Community: History, Organization and Issues, R. Bowker Company, New York, 1977.

     

периодика Српска политичка мисао 4/2017 УДК 355.40 319-334