Емилија Д. Станковић

За време Августове дугогодишње владавине римска држава постаје најмоћнија античка империја. Увођењем новог облика државног уређења неминовне су биле измене, реформе или чак увођење нових органа, института и доношење нових закона. У низу закона које је донео, значајно место припада тзв. „кадукарним законима“ (lex Iulia de maritandis ordinibus, lex Papia Poppea) и lex Iulia de adulteriis coercendis, чији је циљ био заштита породичног морала и брака, као и повећање наталитета. У раду ће бити указано на стање римског друштва које је претходило овом законодавству, садржини ових закона, као и ефектима који су њима постигнути.

Деветнаести век је обележен доношењем грађанских кодификација у Европи. Можда мало чуди, али чињеница је да је својим, Српским грађанским закоником, Србија била четврта земља у Европи која је законик донела. У овом раду, аутор ће покушати да објасни зашто и како је настала идеја о доношењу законика, настајање законика, избор изворника, као и место Српског грађанског законика међу европским кодификацијама. Како се о Српском грађанском законику најчешће говори као о скраћеној верзији Аустријског грађанског законика, то ће се изнети низ чињеница које указују да ова констатација и није у потпуности тачна, већ да постоје и знатна одступања од изворника, као и нека другачија решења. Указаће се и на утицај и значај Српског грађанског законика.

За време владавине Октавијана Августа Рим је претрпео највећу промену у својој историји – после 500 година, републику ја заменио принципат (прикривена монархија). Ова промена и свеобухватне реформе које су је пратиле створиле су од Рима највећу античку империју. Али, оне нису могле бити спроведене без истовременог процеса верског препорода. Као што је, кроз поштовање политичке традиције и институција републике, постепено увео монархију, Август је на сличан начин извршио и верску реформу – поштујући веру прадедова и њихових обичаја, увео је царску веру. Користећи историјско – правни метод, у раду ће бити указано на то како је овај владар обновио стару римску религију и у њу увео нови елемент – царски култ чије ће се последице осећати вековима касније.