БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ – ПОНОВО СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ

Владимир Б. Ђурић

Сажетак

Овај рад бави се питањем уставности тзв. Бриселског споразума и отвореним питањима његове уставносудске контроле. Након теоријске анализе појма међународног уговора, у раду је употребом догматско-правног метода утврђено да Бриселски споразум има елемената међународног уговора. Будући да има елемената међународног уговора, Брислески споразум није ратификован у складу са Уставним одредбама, јер је, уместо у форми уставног закона, ратификован у форми закључка Владе. Штавише, будући да признаје уговорни капацитета „Косова“ и препушта том ентитету вршења државних (законодавне и судске) функција и надлежност уређивања појединих области друштвеног живота које су према Уставу у искључивој надлежности државе, Брислески споразум је и садржински неуставан.

Референце

1. De Aréchaga, Eduardo J. „International Law in the Past Third of a Century”, Recueil des Cours, The Hague Academy of International Law,
2. Aust, Anthony. Modern Treaty Law and Practice, Cambridge University Press, 2000.
3. Деган, Владимир Ђуро, Међународно право, Правни факултет, Ријека, 2000.
4. Јанковић Бранимир, Радивојевић Зоран, Међународно јавно право, Свен, Ниш,2005.
5. Jennings Robert Y., Watts Arthur (ed.), Oppenheim’s International Law I, parts 2-4, Longman, 1992.
6. Крећа Миленко, Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2012.
7. Радивојевић Зоран, Уговори међународних организација у савременом међународном јавном праву, СКЦ, Ниш, 1996.
8. Радивојевић Зоран, Кодификација права уговора између држава и међународних организација или између међународних организација, СКЦ, Ниш, 1998.
9. Schachter Oscar, „The Twilight Existence of Nonbinding International Agreements“, American Journal of International Law 2/1977.