Милица Бошковић

Бинаурални тонови или тонови утичу на расположење, концентрацију и сан, кроз модификовање можданих таласа на бази образаца реакције мозга на дихотомне и различите фреквенције. Терапија бинауралним тоновима коришћена је у клиничкој пракси за истраживање слуха, стања мозга током сна, као и у лечењу анксиозности. Циљ дигиталних дрога јесте да превазиђу електричне импулсе и охрабре мозак да синхронизује мождане таласе са фреквенцијама бинауралних битова – ова мождана активност синхронизације представља се као вид забаве. Међутим, поједини научници сматрају ову „забаву” опасном и зато је и проглашавају за „дигиталну дрогу”, истичући да поред ових можданих активности усклађивања, бинаурални тонови воде психолошкој зависности, „коју је чак теже лечити него физичку зависност”. Ова област је тек недавно, са научног становишта, почела да се истражује и презентује као потенцијална опасност. Предмет овог рада је анализа актуелних истраживања и дискусија на тему стварних ефеката манипулације бинауралним битовима, а у циљу описа начина деловања, могућих последица и опасности које они заиста могу представљати када се користе у недобронамерне сврхе.

Изазови са којима се друштва и државе суочавају и на националном и на глобалном нивоу данас, показују значај јачања примене концепта хумане безбедности, више него икада. Сиромаштво, неједнака доступност образовања и запошљавања, кршење људских права и насиље међу људима и друштвеним групама, дестабилизују државе, а самим тим и стубове националне безбедности. Дискриминација и насиље према једној великој групи у друштву – женама, на глобалном нивоу показала је да таква стања у друштву и нормативама не могу водити стабилности и безконфликтној будућности. Друштво које има слабе механизме одговора на насиље над женама, њихову дискриминацију у економском погледу и у шансама да се нађу на кључним позицијама у политичким и безбедносним структурама, у суштини не може разумети концепт благостања, мира и напретка. Значајан допринос превазилажењу ових укорењених стереотипа и данас већ безбедносних изазова, даје Резолуција Савета Безбедности УН 1325 и акциони планови за њену реализацију на националном и локалном нивоу. У овом Раду приказани су резултати спровођења националних акционих планова у нашој земљи, а проистеклих из Резолуције 1325, познатије и као „Жене, мир и безбедност“. Захваљујући разноврсним анализама владиних и не-владиних институција, могу се сагледати досадашњи успеси, али и пружити препоруке за даље јачање механизама постизања родне равноправности и побољшања хумане безбедности у нашој земљи.

Многе актуелне дебате на тему људских права налазе се у оквиру модерних изазова и околности, нарочито у сектору безбедности. Током двадесетог века, институционална злоупотреба моћи угрозила је многе моралне перспективе, између осталог и ону која се тиче поштовања људских права. Људска права у том смислу не треба посматрати као секундарни феномен, већ као есенцију организационе и културне поставке данашњег света. Борба против тероризма је донела нове изазове и нове притиске за бројне владе. Политике и методе које се у овој борби користе, многи аутори карактеришу као неморалне и контра-продуктивне. Национална безбедност је један од најважнијих принципа за државе и грађане, али њени домети не смеју угрозити друге политичке, друштвене и моралне вредности.

С обзиром на специфичности у којима грађани Србије живе последњих деценија, истраживање и разумевање социо-економског положаја појединаца и узрочно-последичне везе са испољавањем насиља и криминогеног понашања, а у циљу унапређења свеукупног нивоа сигурности и безбедности, адекватно се може се начинити и из перспективе такозване peacemaking криминологије. Задатак анализе званичних докумената Републике Србије из области безбедности, као и две групе статистичких података и показатеља, о стопи криминала и макроекономском стању земље, имају за циљ да укажу на евентуалну потребу ревизије стратешких докумената и системског уређења политике, послова и субјеката безбедности. Поштујући препоруке помириљиве криминологије, у овом раду су изнете препоруке за ојачавање државних система и побољшања мера заштите појединаца и група, а у циљу подизања нивоа личне сигурности грађана и њихове перцепције о могућностима побољшања квалитета живота, као предуслова за стварање безбедног друштва.

Малолетничка деликвенција део је општег криминалитета у друштву, али по карактеристикама и последицама, такође је и својеврстан феномен. Циљ овог Рада јесте да пружи актуелнан и свеобухватан поглед на малолетничку деликвенцију у Србији, у периоду од 2010. до 2012. године, а анализирајући податке о броју и врсти почињених криминалних аката од стране малолетних лица. Званични подаци Министарства унутрашњих послова Републике Србије садрже регистроване преступе и кривична дела почињена од стране малолетника и биће коришћени у овом Раду. Основни циљ Рада јесте да објасни тренутно стање у области малолетничке деликвенције и да пружи референтну полазну основу за даља истраживања и дискусије.