Ивица Стојановић

Методи и инструменти економске науке не успевају да објасне циклична кретања привреде и избијања великих економских криза. Шта је у питању? Више економиста је добило Нобелову награду за формулисање многих, врло разрађених и прецизних економетријских метода и модела. Међутим, криза се опет појавила. То је само још један доказ да економија не може да буде „чиста економија“, како су је звали представници лозанске школе економске мисли, одно сно не може да буде искључиво егзактна наука по угледу на физику, хемију итд. Економија јесте наука, али њен карактер, метод и циљ, зависе од изражавања интереса владајућих социјалних група.

Економија као наука иде на једну страну, а економска стварност, економска збиља, иде на другу страну. Две милијарде људи је гладно. Сваки четврти становник планете живи од једног долара дневно, а од глади умире сто хиљада људи дневно. Економија као наука тражи решење у формулама и математчко-статистичким моделима, а економија стварности има безброј демографских и социјалних пробле­ма који енормно расту. Стање природних ресурса, воде, кисеоника, загађивања и слично, крећу се ка ризику уништења човечанства и планете. Под дејством противречних сила, букнули су национални, верски, културни и политички конфликти и ратови већином локалног карактера и ограниченог интезитета. Очекивања да ће крајем “хладног рата” наступити заокрет ка миру, разоружању и демократској интеграцији, нису се обистинила. Напротив, на делу је процес јачања тенденција ка ауторитарној „орвеловској“ светској држави. Револуција модерности, односно револуција капи­тала са њеним светским (капиталистичким) системом представља највеће убрзање ритма историје у досадашњем људском искуству. То убрзање ритма историје под условима светског (капиталистичког) система траје већ 500 година. И стигло се до глобализације. Да ли је то крај, последњи циклус последње кризе?

Ефекти глобалне економске кризе условили су смањење пословне ефикасности српских привредних субјеката и узлазног тренда прилива страних улагања. У том контек­сту потребно je створити подстицајне услове за стране инвестиције које треба да постану значајна детерминанта привредног раста и развоја Републике Србије. Будући да ефикасно функционисање и развој домаће привреде у условима кризе није могуће, између осталог, без страног капитала и окончања трансформације посрнулих предузећа, циљ рада je сагледавање потреба домаће привреде за страним капита­лом у циљу постизања конкурентности.

Светска привреда као део светског историјског система, стигла je до свог краја, а „нека нова“ – не нужно и боља светска привреда, улази у прве ритмичке циклусе свог развоја. Примењујући инструменте Кондратијевљеве теорије дугих таласа у економији, истраживачи на трагу данашње примене Кондратијевљеве теорије показали су да данашњи светски, а то значи и привредни систем неће постојати око 2050. године. Замениће га неки историјски други, не нужно и бољи, у сваком случају нови светски систем. И у америчкој администрацији, посебно у руководству ФЕД сматрају да ће финансијски „мехур“ бити највероватније пробијен до половине 2015. године, што ћe изазвати масовна банкротства домаћинстава и финансијских институција у светској привреди. То ће бити поредак без поретка, слобода без слободе, мир без мира... То je поредак Орвелове '1984', Хантингтоновог  'Сукоба цивилизација', Фукујаминог 'Краја историје’. Да ли je могуће зауставити гранање светске привреде, преокренути ток историје и створити алтернативни цивилизацијски “модел”у односу на онај који се намеће у процесу глобализације? Prudens quaestio dimidium scientiae? (Мудро питање је половина знања, зар не?) Историја je улетела у замку технолошког тоталита­ризма. На жалост, алтернатива технолошком тоталита­ризму не може да буде технолошка демократија. Алтерна­тива је заиста само крај Историје. Не може се зауставити историјско гранање светске привреде. Којим правцима ћe то гранање ићи баве се футуролози и то оставимо њима.