МОНТЕСКЈЕОВ КОНЦЕПТ ПРИРОДНОГ СТАЊА, ПРИРОДНИХ И ПОЗИТИВНИХ ЗАКОНА И ОБЛИКА ВЛАДАВИНЕ

Срђан Ж. Словић

Сажетак

Односима међу људима владају природни закони, који су резултат њиховог директног и практичног искуства. Човек трага за својим самоочувањем и жели мир којим би одржао своје благостање. У таквим околностима инстинктивно је усмерен на друге људе, а знање које је извукао из међудејстава са другим људима наводи га на жељу да живи у друштву. Природно стање је предуслов друштвеног, а природни закон предуслов позитивног стања. У успостављању друштвеног стања, а касније и владе и закона ниједна појединачна форма владавине није довољна – негде је то република, негде монархија, а негде деспотска владавина. У природном стању човек је свестан својих слабости, стидљив је и инстинктивно тежи миру и опстанку, што је његово природно право. Они који желе да владају морају узимати у обзир географију, економију, карактер и постојеће законе људи зарад којих је влада и успостављена. Да би се све то остварило неопходни су мудрост и умереност. Основни циљ владе је одржавање поретка, закона, политичке слободе и својине појединаца. У том циљу се Монтескје супротставља апсолутној монархији Француске тога периода и фаворизује енглески систем владавине. Најбољи облик владавине је онај у коме су законодавна, извршна и судска власт подељене и подложне провери како би се онемогућило да једна од њих превлада. Поседовање све три врсте власти од једног тела неумитно води ка деспотизму.

Референце

1. Bergman Matthew, „Montesquieu’s Theory of Government and the Framing of the American Constitution“, Pepperdine Law Review, Vol 18, 1990, pp. 1-42.
2. Dijn de Annelien, French Political Thought from Montesquieu to Tocqueville – Liberrty in a Levelled Society? Cambridge, Cambridge Uiversity Press, 2008.
3. Lutz S. Donald, “The Relative Influence of European Writers on Late Eighteenth-Century American Political Thought“, The American Political Science Review, 78, March, 1989, pp. 189-197.
4. Pavlović Vukašin, „Tokvilov doprinos političkoj sociologiji“, Politeja, naučni časopis Fakulteta političkih nauka u Banja Luci za društvena pitanja, god. IV, br. 8, 2014, str. 265-300.
5. Radonjić Radovan, Političke doktrine, Obod Cetinje, Cetinje, 2010.
6. Vrkatić Lazar, Izabrana dela, 2 – ontologijski stav filozofije prava, Meditterran Publishing, Nikola Janković, Novi Sad, 2009.
7. Vujadinović-Milinković Dragica, Političke i pravne teorije, Pravni fakultet, Beograd, 1996.
8. Монтескје Шарл, Дух закона, Филип Вишњић, Београд, 1989.
9. Словић Срђан, „Аронова историјска социологија и савремени међународни односи“, у зборнику: Наука и стварност (приредили: Мишко Кулић и Марија Летић), Филозофски факултет, Пале, 2017, стр. 9-23.
10. Словић Срђан, Аронова теорија међународних односа и актуелно косовско питање, Институт за српску културу, Приштина/Лепосавић, 2009.