ЛИБЕРАЛИЗАМ И БЕЗБЕДНОСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: ЕВРОПСКА БЕЗБЕДНОСНА ЗАЈЕДНИЦА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ

Јована Миловановић

Сажетак

Либерализам доприноси разумевању међународних односа и безбедности истичући колико идеје и идеали (људска права, слобода, демократија, институције) и друштвене силе (капитализам, тржишта) имају ефекте на односе између држава. Либерална концепција безбедности узима демократске савезе и остале видове удруживања држава у организације регионалног карактера као нужност за безбедност и дугорочни мир. Европска унија је таква једна (безбедносна) заједница која је емпиријски приближна најнапреднијим заједницама описаним у литератури. Такву безбедносну заједницу треба да одликује заједничка перцепција вредности и норми и одређени ниво колективног идентитета. Такође, одликује је и усаглашена безбедносна политика ван заједнице. Међутим, сарадња на темељима либерализма је често праћена сукобима унутар ЕУ. Тако је безбедносна сарадња понекад била у сенци сукоба око пољопривредне политике, учешћа у буџету и војних интервенција, што доказује колико су државе осетљиве више на релативне добитке него на нормативне вредности либерализма. Тиме је на примеру Европске уније јасно да је либерализам неопходан, али не и довољан фактор за успостављање безбедносне заједнице. Са друге стране, Западни Балкан је регион где ЕУ има најјачу мотивацију да прошири своју безбедносну заједницу. Државе региона као објект политичког условљавања ЕУ интеграција, још од самита ЕУ-Западни Балкан одржаног у Загребу 2000. године, интензивно хармонизују своје право са acquis communautaire, врше дубоке измене институционалног оквира и трансформишу целокупну политичку културу према нормама и вредностима либерализма. Међутим, економска криза, миграциона криза, украјинска геополитичка криза и референдум о изласку Велике Британије из ЕУ су се наметнули као ризици за даљу интеграцију земаља Западног Балкана. То може напослетку да доведе до будућег продубљивања, уместо проширивања интеграције ЕУ као својеврсни вид ширења “либералне зоне мира”. Поред тога, поверење између земаља Западног Балкана је изузетно ниско и комуникација између њих се непрестано нарушава. Међутим, услови растуће напетости између Запада и Русије могу занемарити нормативну страну интеграције и послужити баш као мотивација унији да гледа на балканско проширење из геополитичке перспективе као што је био случај са Румунијом и Бугарском.

Референце

1. Acharya, Amitav, Constructing a Security Community in Southeast Asia: Asean and the Problem of Regional Order, Routledge, London and New York, 2001.
2. Adler, Emanuel and Michael Barnett, Security Communities, Cambridge University Press, Cambridge, 1998.
3. Algieri, Franco, “A Weakened EUs Prospects for Global Leadership”, The Washington Quarterly, Winter 2006-2007, стр. 107-115.
4. Anastasakis, Othon, “The EU’s political conditionality in the Western Balkans: towards a more pragmatic approach”, Southeast European and Black Sea Studies, бр. 4/2008, стр. 365-377.
5. Anastasakis, Othon, “The Europeanization of the Balkans”, Brown Journal of World Affairs, бр. 12/ 2005.
6. Anastasakis, O., Bojicic-Dzelilovic V., Balkan Regional Cooperation and European Integration, The Hellenic Observatory, London, 2002.
7. Bechev, Dimitar, “Carrots, sticks and norms:the EU and regional cooperation in Southeast Europe”, Journal of Southern Europe and the Balkans, бр. 8/2006, стр. 27-43.
8. Bechev, Dimitar, Constructing South East Europe: The politics of Balkan Regional Cooperation, Palgrave Macmillan, New York, 2011.
9. Buzan B. And Waever O., Regions and Powers: The Structure of International Security, Cambridge, 2003.
10. Deutch, Karl W., Burrell, Sidney A. and Kann, Robert A. Political Community and the North Atlantic Area: International Organization in the light of Historical Experience, Princeton University Press, Princeton, 1957.
11. Doyle, Michael, “Liberalism and foreign policy“, u zborniku: Foreign Policy: Theories, actors, cases (приредили: Steve Smith, Amelia Hadfield, Tim Dunne), Oxford University Press, Oxford, 2008, стр. 49-71.
12. Doyle, Michael, “Kant liberal Legacies and Foreign Affairs“, Philosophy and Public Affairs, бр. 3/1983, стр. 206-209.
13. Ђурашиновић-Радојевић, Драгана, “Теорија демократског мира”, у зборнику: Међународна безбедност: теоријски аспекти (приредили: Милан Липовац и Драган Живојиновић), Факултет безбедности, Београд, 2014, стр. 219-251.
14. Ејдус, Филип, Међународна безбедност: теорије, сектори, нивои, Службени гласник, 2012.
15. Гиденс, Ентони, Одбегли свет, Стубови културе, Београд, 2005.
16. Grillot, Suzette Valerie J. D’Erman and Rebecca J. Cruise, “Developing Security Community in the Western Balkans: The Role of the EU and NATO”, Paper prepared for the EUSA International Conference, May 17-19,2007, Montreal, QC Canada.
17. Хаџић, Мирослав, „Безбедносна динамика Западног Балкана“, Разумјети НАТО, Подгорица, 2007.
18. Kavalski, Emilian, Extending the European Security Community: Constructing Peace in the Balkans, Tauris Academic Studies, London, 2007.
19. Koneska, Cvete, “Regional Identity: The missing element in Western Balkans Security Cooperation”, Western Balkans Security Observer, бр. 07/2007, стр. 111-119.
20. Купер, Роберт, Распад нација, Београд, Филип Вишњић, 2007.
21. Manners, Ian, “Normative power Europe: A Contradiction in Terms?”, Journal of Common Market Studies, бр. 2/2002, стр. 235-258.
22. Милићевић-Пророковић, Јелена, „Либерални институционализам“, у зборнику: Међународна безбедност: теоријски аспекти (приредили: Милан Липовац и Драган Живојиновић), Факултет безбедности, Београд, 2014, стр. 179-197.
23. Митровић, Љубиша, „Регионални Идентитет и однос актера према процесима глобализације, регионализације и евроинтеграције Балкана“, Рад у оквиру пројекта Културни и етнички односи на Балкану – могућности регионалне и европске интеграције (1310), Филозофски факултет у Нишу, стр. 19-31.
24. Smith, Karen, “EU still a civilian power?”, European Foreign Policy Unit Working Paper, London School of Economics, 2005.
25. Vučetić, Srđan, “The Stability Pact for South Eastern Europe as a Security Community- Building Institution”, Southeast European Politics , бр. 2/2001, стр. 109-134.