СХВАТАЊЕ УНУТРАШЊЕ СЛОБОДЕ У ДЕЛУ ВЛАДИМИРА ЈОВАНОВИЋА

Предраг Терзић

Сажетак

У раду анализирамо питања унутрашње слободе, односно слободу у оквиру државних граница. Лична слобода је за Влади­мира Јовановића природно и главно човеково право. Јовановић, ипак, греши када истиче да слобода појединца не може да ограничи слободу било ког другог члана друштва. Слобода је темељ добро уређеног друштва и државе, замајац привредне активности и научних открића, али слобода не може да осигура да ће се социјални развитак сам по себи и остварити. Свака влада треба да буде ограничена правом. Право је за Јовановића исто што и правда. Како се не би доносили закони који су у нескладу са принципом прав­де, он предлаже следеће либералне институционалне механизме: слободу јавног говора и јавне контроле, опште право гласа, слобо­ду штампе и одговорност оних који извршавају закон. У погледу облика владавине Владимир се залагао за онај облик који почива на принципу слободе и произилази из слободно изражене воље на­рода, била то република или уставна монархија. Вертикална струк­тура власти у таквој држави треба да буде заснована на широким облицима децентрализације. Владимир Јовановић је промовисао и неопходност остварења слободне привредне активности. У тржишној утакмици једни добијају, а други губе. Притом, задатак држа­ве није само да променом прописа побољша положај радника, већ и да мерама социјалне политике помогне угроженима.

Референце

1. Батаковић, Душан Т., „Владимир Јовановић: апостол либерализма у Србији”, у зборнику: Либерална мисао у Србији. Прилози историји либерализма од краја века до средине 20. века (приредили Јовица Тркуља, Драгољуб Поповић), ЦУПС, Београд, 2001.
2. Благојевић, Обрен: Економска мисао у Србији до Другог светског рата, Српска академија наука и уметности, Београд, 1980.
3. Ђурић, Живојин: Народна сувереност и демократски преображај Србије у веку: политичкоисторијска студија, Институт за политичке студије, Београд, 1999.
4. Јовановић, Бојан, „Вредновање националне традиције”, Национални инте­рес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2011.
5. Јовановић, Владимир, „Како да спасемо народ да се не задужује зеленашима”, у: Владимир Јовановић, Изабарани списи (приредио Бошко Мијатовић), Службени гласник, Београд, 2011.
6. Јовановић, Владимир, „Општина”, у: Владимир Јовановић, Изабарани списи (приредио Бошко Мијатовић), Службени гласник, Београд, 2011.
7. Јовановић, Владимир, „Привредни ред и покрет у друштвеном и међународном животу”, у: Владимир Јовановић, Изабарани списи (приредио Бошко Мијатовић), Службени гласник, Београд, 2011.
8. Јовановић, Владимир, „Шта је слобода?”, у: Владимир Јовановић, Изабарани списи (приредио Бошко Мијатовић), Службени гласник, Београд, 2011.
9. Мајданац, Боро: Народна скупштина Србије: од обичајне установе до савременог парламента: 1804-2004 (Друго измењено и допуњено издање), Народна скупштина Републике Србије, Архив Србије, Београд, 2004.
10. Марковић, Михаило, „Актуелност либерализма Владимира Јовановића”, у зборнику: Друштвена и политичка мисао и делатност Владимира Јовановића: зборник радова са научног скупа одржаног 22. и 23. маја године (приредили: Михаило Марковић, Александар Костић), САНУ, Београд, 2011.
11. Марковић, Слободан Г: Гроф Чедомиљ Мијатовић: Викторијанац међу Србима, Центар за публикације Правног факултета Универзитета у Београду, АИЗ „Досије”, Београд, 2006.
12. Новаковић, Александар, „Либерализам и демократија”, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2009.
13. Парошки, Милан, „Народне скупштине XIX века ризничари саборне традиције”, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2010.
14. Симеуновић, Драган: Нововековне политичке идејеу Срба, Институт за поли­тичке студије, Београд, 2000.
15. Станчић, Вишња, “Либерална демократија као остварење слободе”, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2010.