Изабери језик:
Тема броја

ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНИ ДРУШТВЕНИ ПРОЦЕСИ

ЗАШТИТА НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПРОЦЕСУ МЕЂУНАРОДНИХ ИНТЕГРАЦИЈА

Сажетак

Достизање и заштита националних интереса се, традицинално, везује за стање безбедности државе и нације: национална безбедност управо подразумева несметано достизање, уживање и развој националних вредности и извесност реализовања националних интереса, одсуство претњи по националне вредности и интересе, као и одсуство страха да ће бити угрожени. Од способности држа­ве да правилно утврди и ефикасно реализује националне интересе, зависи и степен безбедности друштва, државе и међународне заједнице. Политика спровођења националних интереса је сложена и у дисперзији између реалних националних потреба, интереса друштвених, политичких и неформалних (интересних и лобистичких) група, националне моћи, стања националне и међународне безбедности, националног и међународног права, спољне политике дру­гих држава и политике међународних организација. Уз то, у пропагирању националних интереса државници некада нису објективни, а честе промене режима у транзицијским државама неретко условљавају и драстичну промену агенде националних интереса. Најзад, опречност ставова у погледу декларисања и начина достизања националних интереса може да подстакне конфликте националних и међународних размера, посебно у друштвима са неразвијеном толеранцијом, безбедносном и политичком културом, и у којима и не постоји континуитет у вођењу националне политике. У тако турбулентним околностима није једноставно дефинисати и достићи националне приоритете, а тиме ни осигурати националну безбедност. У таквој ситуацији се налази и Република Србија, као земља у транзицији која тежи међународним интеграцијама.

кључне речи:

Референце

    1. Бжежински, Збигњев: Велика шаховска табла, ЦИД, Подгорица, 2001.
    2. Burke, Аnthony, “Aporias of Security”, Alternatives: Global, Local, Political, Sage Publications, Inc, Vol. 27, No. 1/2002.
    3. Божовић, Ратко, „Култура“, у: Енциклопедија политичке културе (група аутора), Савремена администрација, Београд, 1993.
    4. Гајић, Александар Саша: „Перспективе српско-руских односа у контексту савремене светске кризе“, Национални интерес, број 2, Институт за поли­тичке студије, Београд, 2012.
    5. Гаћиновић, Радослав, „Демократија и безбедност у националној држави“, Српска политичка мисао, број 1, Институт за политичке студије, Београд, 2010.
    6. Гаћиновић, Радослав: Безбедносна функција државе, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    7. Деспотовић, Љубиша, Ђурић, Живојин, „Разградња националне државе: национална држава у процесима денационализације, детериторијализације и десуверенизације“, Српска политичка мисао, број 2, Институт за поли­тичке студије, Београд, 2012..
    8. Димитријевић, Војин; Стојановић, Радослав: Основи теорије међународних односа, Службени лист СФРЈ, Београд, 1977.
    9. Димитријевић, Војин, „Безбедност и политичка заједница“, у зборнику: Рефор­ма сектора безбедности (ур. Хаџић Мирослав), Институт Г 17 плус и Центар за цивилно-војне односе, Београд, 2003.
    10. Живковић, Мирослав: Теорија државе и права Теорија државе, Полицијска академија, Београд, 1995.
    11. Илић, Веселин, „Традиција“, у: Енциклопедија политичке културе (група аутора), Савремена администрација, Београд, 1993.
    12. Ковач, Митар: Стратегијска и доктринарна документа националне безбедно­сти Теоријске основе, Свет књиге, Београд, 2003.
    13. Мала политичка енциклопедија (група аутора), Савремена администрација, Београд, 1966.
    14. Мијалковић, Саша: Национална безбедност, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2011.
    15. Мијалковић, Саша, „Национална безбедност – од вестфалског до постхладноратовског концепта“, Војно дело – општевојни научно-теоријски часопис, Министарство одбране Републике Србије, Београд, број 2/2009.
    16. Мијалковић, Саша; Милошевић, Милан: Обавјештајно безбједносна дјелатност и службе, Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, 2011.
    17. Милојковић, Бобан: „Савремени геотопографски материјали за потребе полиције карактеристике и начин коришћења“, Безбедност, број 4, Министарство унутрашњих послова Републике Србије, 2007.
    18. Милошевић, Милан; Богдановић, Бранко: Безбедност обновљене Србије, Службени гласник, Београд, 2004.
    19. Пашић, Најдан: „Нација и национализам“, у: Енциклопедија политичке кул­туре, Савремена администрација, Београд, 1993.
    20. Пророковић, Душан: Геополитика Србије: Положај и перпективе на почетку XXI века, Службени гласник, Београд, 2012.
    21. Симић, Драган Р.: Наука о безбедности савремени приступи безбедности, Службени лист СРЈ и Факултет политичких наука, Београд, 2002.
    22. Суботић, Момчило: Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    23. Словић, Драгослав: Српски национални интереси, Plato-Books и Финекс, Београд, 2010.
    24. Стајић Љубомир; Мијалковић Саша; Станаревић Светлана: Безбедносна култура, Драганић, Београд, 2004.
    25. Тадић, Љубомир: Политиколошки лексикон, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.
    26. Тодоровић, Јелена, „Реформе државне управе у Србији и процес европских интеграција“, Политичка ревија, број 2, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    27. Тркуља, Јовица: Освајање демократије Оглед о посткомунизму, Синг-Логос, Београд, 1995.
    28. Хараламбос, Мајкл; Холборн, Мартин: Социологија: Теме и перспективе, Голден маркетинг, Загреб, 2002.
    29. Hough, Peter: Understanding Global Security, Routledge, London-New York, 2008.
    30. Шуљагић, Сања: Заснивање српског националног идентитета, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    31. Шушњић, Ђуро, „Идеологија“, у: Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Београд, 1993.
    32. Шушњић, Ђуро, „Идоктринација“, Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Београд, 1993.
периодика Српска политичка мисао 4/2012 УДК 321.011:327(497.11) 273-299