ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ
СРБИЈА – У ПОТРАЗИ ЗА СМИСЛОМ БУДУЋНОСТИ
Сажетак
Веома упозоравајућа лоша економска ситуација у Србији наметнула је потребу да Влада Србије изради стратешки документ економског развоја Србије од 2011. до 2020. године. Овај документ направљен је по узору на документ који је донела Европска унија под називом Нови Лисабон. У документу Европске уније тачно су дате смернице односно стратешки правци развоја Уније у наредном десетогодишњем раздобљу. У овоме раду дат је кратак осврт на стратегију Европа 2020. и стратегију Србија 2020, а и на разлоге због којих неће моћи да се остваре зацртане пројекције у земљи. Такође се анализирају разлози због којих Србија неће моћи још дуги низ година да уђе у Европску унију. Улазак у Европску унију јесте државни пројекат, али су га од почетка у Србији обележили привредни интереси и стратегије. Посматрајући из овог временског хоризонта чини се да су све досадашње стратегије у Србији биле погрешне. А актуелни модел привредног раста je неодржив. На то указују макроекономски параметри који су више него забрињавајући. Поред интерних фактора који представљају кочницу даљег привредног раста и развој у Србији, бројни су и екстерни фактори. Најдоминантнији су нерешена питања у нашем региону, као и светска економска криза која је утицала да дође до замора проширења и једне опште кризе идентитета унутар Уније. Србија која жели у Европску унију мора да спроведе неопходне реформе и испуни све обавезе и критеријуме, које су морале да испуне све земље чланице Уније. Србија мора и да усвоји европске стандарде које Европска комисија од ње захтева, што значи да заиста покаже да је проевропски оријентисана.