СРБИЈА И ЕВРОПСКА УНИЈА – КРИЗЕ ПОСЛЕ КРИЗЕ

Снежана Грк

Сажетак

Финансијска и економска криза у свету последица је много дубљих поремећаја и назнака опаснијих трендова. Србија је ушла у економску кризу много пре избијања последње светске финансијске кризе. Земља ће осећати дуготрајне последице сопствене кризе због спорих структурних реформи и погрешне макроекономске политике, каква се водила. Висока државна потрошња, увоз и задуживање у иностранству неће више бити могући због тога што ће и земље од којих Србија зависи још осећати последице кризе. Додатни проблем је што су на помолу нове кризе великих размера у свету, због скока цена хране, а следеће ће бити због недостатка неког ресурса као што је вода за пиће или енергија. Нове кризе ће се манифестовати на различите начине на разним континентима. Србија која јесте део Европе и света мора сопственим моделом макроекономске политике да се одбрани од негативних фак­тора који ће тек доћи из екстерног окружења, али и да се одупре факторима који су деценијски генератор интерне кризе. Економски проблем Србије нису локалне последице глобалне кризе, већ је проблематичан њен модел раста. Корени вођења деструктивне националне економије и поли­тике су дубоки. А нове турбуленције на економској сцени Србије изазване новим кризама ће бити учестале и дуготрајне и додатно ће погодити реални сектор и становништво. Нова социјална и дужничка криза ће дубоко погодити највећи део предузећа, радника, потрошача и кредитора. Догађаји који ће уследити још више ће изоштрити друштвену и политичку кризу. У време када се Европа и свет суочавају са новим кризама намеће се питање: да ли је Србија каква је данас потребна Европској унији?

Референце

1. Attali J. (2009), La crise, et après?, Meander.
   
2. European Commission (2009), Eurobarometer Survey on Poverty and Social Ex­clusion, Publication Office of the European Union, Luxembourg.
3. European Central Bank (2008), Statistics, Pocket book, Frankfurt.
4. Galbraith K.J. (2008), The Predator State: How Conservatives Abandoned the Free Market and Why Liberals Should Too, Hardcover, Kindle Edition.
5. Grk S. (2009), „Structural Reforms in Serbia: Preparing for the Future“, South East European Studies Association, Panel Serbia in Transition: 2000-2010, Ameri­can Association for the Advancement of Slavic Studies (AAASS), November 12-15, 2009, Boston, SAD.
6. Грк С. (2009), „Србија у озрачју европских интеграција“, Србија и Европа економија, друштво и политика, Институт друштвених наука, Београд.
7. Грк С. (2009), „Социјалне неједнакости у фокусу економске и финансијске Дисхармоније“, Српска политичка мисао, 4/2009, Институт за политичке студије, Београд.
8. Грк С. (2010), „Деструктивна национална економија и политика удаљава Србију од Европске уније“, Национални интерес, 1/2010, Институт за поли­тичке студије, Београд.
9. Грк С. (2010), „Курс као механизам у функцији економске политике Србије“, Српска политичка мисао, 2-2010, Институт за политичке студије, Београд.
10. International Monetary Fund (2009), International Financial Statistics, March 2009.
11. International Monetary Fund (2010), World Economic Outlook, October 2010.
12. World Bank (2010), The World Bank Data, September 2010.