Драган Д. Лакићевић
ВРАЋАЊЕ ДРЖАВИ БЛАГОСТАЊА?
Аутор текста указује на два различита модела поступања, која су се обликовала и руководила западним светом од велике економске кризе 1929. до данас: државни интервенционизам, који је предлагао Кејнз, и тржишну саморегулацију коју је заговарао Хајек. Кејнзијанска политика је релативно успешно функционисала, обезбеђујући истовремено социјалну стабилност и привредни раст. Своју пуну афирмацију је доживела шездесетих година под именом држава благостања. Затим је запала у кризу, и то из разлога које је Хајек критички осветлио: постала је прескупа бирократска творевина у којој су економски потенцијали постали запретени. Државу благостања је заменила нео-либерална политика, ослоњена на Хајекову и Фридманову теорију. Дерегулисана привреда је бележила снажан економски раст и велику запосленост све до велике глобалне кризе 2007. Завршни део рада преиспитује разлоге постојеће рецесије и у ком правцу смера нова економска политика.
