ПАРТИЈЕ У СРБИЈИ И КОСОВО И МЕТОХИЈА (2000-2008)

Урош В. Шуваковић

Сажетак

Две промене су одредиле промену у програмским ставовима политичких партија у Србији у односу на проблеме на Косову и Метохији: а) стављање јужне српске покрајине под привремену управу Организације Уједињених нација (ОУН) 1999. године, која је омогућена Резолуцијом 1244 Савета Безбедности Уједињених Нација и чиме је окончана агресија НАТО на нашу земљу, а истовремено читав политички процес решавања овог проблема максимално интернационализован, и ОУН потпуно увучене у наставак његовог решавања; б) Петооктобарске политичке промене у Србији 2000. године довеле су на власт оне политичке партије које су у претходној деценјии биле опозиција, и у таквом статусу нису се много, чак уопште, изјашњавале о косовским проблемима, а када су то чиниле углавном су пратиле ставове западних влада по том питању, па се сазнањем те чињенице може разумети и једнодеценијска еволуција њихових програмско-политичких ставова од залагања за укидање аутономских покрајина у Србији, уз предлагање читавог спектра радикално-националистичких и шовинистичких мера, до залагања за широку покрајинску аутономију. Многе политичке партије у Србији су званично усвојиле потпуно нове политичке програме у првим годинама 21. века. Оне које то нису урадиле, извршиле су ревизију постојећих програмских докумената кроз различите конгресне резолуције, декларације и сличне документе. Многи мање или више екстремни захтеви са почетка последње деценије 20. века испоставило се да су били не само популистички, засновани на говору мржње, него и нереализујући. Међутим, одбацивање таквих ставова је у случају неких партија водило у супротност, што им је прибавило позицију антисрпског програма са ставом који је фаворизовао признавање независности Космета. Осим таквих партија, још неке нове партије настале након Петог октобра у Србији заступају такав став. Идентификација таквих политичких ставова у „не-мањинским партијама“ (партијама које не представљају само националне мањине) пре 5. октобра 2000. године било је незамисливо у Србији. Историјски низ догађања потврдио је озбиљност основе програмских ставова оних политичких партија које су доследно заступале примену аутономије Космета у Србији. Имајући то у виду, било би оправдано закључити да ће напор за сачување Косова и Метохије у Србији наставити да буде један од глобалних друштвених циљева у Србији, са циљем да се овој покрајини да статус суштинске аутономије.

Референце

Програмска и друга документа политичких партија

1. Десет тема око којих је потребно постићи национални консензус, Г17+, јануар 2003, www.g17plus.org.yu/download/dokumenti/10tema.pdf
2. Другачија Србија, ЛДП, Београд, http://www.ldp.org.yu/cms/item/ldp/sr/program.html
3. Језгро десне Србије, Председништво СПО, Београд, 2008. www.spo.org.yu/file/jezgrodesnesrbije_web.pdf
4. Нацрт Устава Републике Србије, ДСС, Београд, јул, 2003, www.dss.org.yu/ view_file.php?file_id=9
5. Платформа ДСС-НС за разговоре о формирању Владе Србије, Београд, 31. јануар www.dss.org.yu/view_file.php?file_id=14
6. Предлог Одлуке Народне скупштине Републике Србије поводом ЕУЛЕКС-а, ДСС, Београд, јул, 2008, www.dss.org.yu/view_file.php?file_id=56
7. Предлог плана Предедника Републике Бориса Тадића за Косово и Метохију, Београд, 2005, www.ds.org.yu/sr/dokumenti/dspredlog_plana_borisa_tadica_za_kim.pdf
8. Принципи деловања, СНС, Београд, 2008. srpskanaprednastranka.org/index. php?option=com_content&view=article&id=188&Itemid=313
9. Програм Г17+, Београд, 2004, www.g17plus.org.yu/download/dokumenti/program.pdf
10. Програм Демократске странке, Београд, 2001, www.ds.org.yu/sr/dokumenti/ds-program.pdf
11. Програм ДСС, Београд, 2007. www.dss.org.yu/pages/program.php?id=63
12. Програмска декларација о децентрализацији власти у Србији, СПО, Београд, децембар, 2007. www.spo.rs/file/decent.htm
13. Програмска декларација VII Конгреса СПС, СПС, Београд, 2006. www.sps.org.yu/uploads/progdeklpdf
14. Стратегија промена, Политички савет ДС, Београд, 2005, www.ds.org.yu/sr/ dokumenti/ds-strategija_promena.pdf

Радови објављени у часописима, зборницима и монографије

1. Базић, Ј: Српско питање, ЈП „Службени лист СЦГ“, Институт за политичке студије, Београд, 2003
2. Ђинђић, З: Србија у Европи, V издање, ТАНЈУГ, Београд, 2004.
3. Кољевић, Б: Државно питање Србије, у М. Суботић, Ж. Ђурић (прир.): „Србија – политички и институционални изазови“, тематски зборник радова, Институт за политичке студије, Београд, 2008
4. Коштуница, В: Одбрана Косова, „Филип Вишњић“, Београд, 2008.
5. Петровић, Д: Анализа политичких странака у Србији у периоду 2000-2006, са аспекта најважнијих политичких и националних питања, „Политичка ревија“ 4/2006, Београд, 2006.
6. Смиљковић, Р: Србија на раскршћу, „Чигоја штампа“, Београд, 2006.
7. Чавошки, К: ‘Коначно решење ’статуса Косова и Метохије, у „Косово и Метохија прошлост, садашњост и будућност“ (ур. академик К. Михаиловић), зборник радова с међународног научног скупа одрђаног у Београду, 16-18. марта 2006. године, САНУ, Одељење друштвених наука, Београд, 2007.
8. Шуваковић, У: Политичке партије и глобални друштвени циљеви, „Трећи миленијум“, Београд, 2004.
9. Шуваковић, У: Инструменти мерења успешности политичких партија, „Зборник Матице српске за друштвене науке“, бр. 118-119, Нови Сад, 2005.
10. Шуваковић, У: Партије у Србији и Косово и Метохија 1990-2000, ”Национални интерес”, бр. 3/2009, Институт за политичке студије, Београд, 2009. Шутовић, М: Косово између поретка и аномије, „Чигоја штампа“, Београд, 2009.